Мирослав Крлежа - пјесник Смрти

СМРТНИ ДАН РУЈНА

Данас је Недјеља, Смртни Дан Рујна.
На спровод Рујну иду магле жалосне
,
а лишће се црвено смије,
пијано горућег вина
јесењих кармина.
Ах, данас је Недјеља, Смртни Дан Рујна.

Сви смо ми знали да ће Рујан умријети,
јер умире све.

И дуго смо, дуго чекали Рујна прозирну смрт
:
и цврчци су тужно нарицали у ноћи,
и стихови су тихо капали у срце,
и ватре су гасле црвене и жуте,
али од ствари што тиху смрт слуте,
је ли сањао итко
да ће Недјеља бити Смртни Дан Рујна?

Да ће Недјеља бити Смртни Дан Рујна,
то није сањао Нитко.

Иако неизбјежна, нико није слутио да ће смрт доћи тако изненада и да ће управо Недјеља бити Смртни Дан Рујна. Једноставан и ненаметљив језик, изражајна средства (сугестивна ритмичка понављања), свечана интонација, стварају погребну и помало сакралну атмосферу, у којој пјесник не крије своје на силу промијењено расположење. Смрт је писана великим почетним словом, па је тако и уличносљена, што повећава дојмљивост пјесме.

Највјероватније је да је ова пјесма настала 30. септембра 1917. године, посљедњег дана тог мјесеца, који заправо и јесте био Недјеља. Смртни дан је, јасно, због тога што тог дана Септембар 1917. умире, и неће се никада више вратити. С обзиром на то да је та година била у периоду Првог свјетског рата, ове магле би лако могле да представљају магле и дим пушака, пушкарница и топова, као и жалосне замагљене сузе мајки и сестара које плачу за својим очевима, мужевима и синовима, који се боре на фронту. Разлог „смијања црвеног лишћа“ јесте радост појединих људи, такође због рата, што, како пролази вријеме, рат је све ближе и ближе своме окончању. На крају ове, прве строфе, Пјесник још једном подсјећа на то да је „данас Недјеља, Смртни Дан Рујна“.         Рујан (што значи „црвен“), вино, кармини и црвене ватре још једном подсјећају на основну тему ове пјесме, па скоро и цјелокупне збирке „Пјесме 1“, а то је крв, смрт и уништење

.

            Како смо то „сви знали да ће Рујан умријети“? Пјесник нам и сам даје одговор на ово питање у другом стиху ове, друге строфе, иако то није карактеристично за остале Крлежине пјесме, који читаоца скоро увијек оставља у неразрјешивој мистерији са Пјесником, пјесмом, самим собом, околином, па и Богом. Нестанак, односно, смрт мјесеца рујна је, као и смрт свега осталог, била очекивана због тога што они очеви, браћа и синови који су одлазили на фронт, који су одлазили у рат, нестајали су без трага и никад се више више нису враћали, баш као и мјесец рујан 1917. године, бивајући заувијек избрисани са лица, земље, они и њихово постојање.

            Крлежина дојмљивост се недвосмислено одвраћа од култа симбола тог времена, ствара нешто потпуно ново. За разлику од осталих пјесника са тог подручја у ратном периоду који су се трудили да колико-толико својим радом помогну народу и свијету у одбацивању помисли у рату, Крлежа потенцира на грубљим, реалнијим и недвосмисленим темама. У овој пјесми се открива и пар карактеристика његовог друштвеног ангажмана, и то немирење са друштвеним системом, односно, неправдом и противратни став.

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano