Читајте "Посљедње кушање Исусово" Никоса Казантзакиса

Никос Казантзакис (18. фебруар 1883 - 26. октобар 1957) био је грчки писац нашироко сматран гигантом модерне грчке књижевности. Био је номинован за Нобелову награду за књижевност девет пута у девет различитих година. Осим што је био аутор пјесама, романа, есеја, драма и путописа, био је и један од најважнијих и најпревођенијих грчких писаца и филозофа 20. века. Славу је стекао тек након смрти када је године 1964. Мајкл Какојанис режирао филм Грк Зорба, темељенн на Казантзакисовом истоименом роману. Године 1988. Мартин Скорсезе је на основу његовог контроверзног романа режирао једнако контроверзни филм Посљедње Христово искушење.

Ако сте навикли на Исуса као што је приказано у јеванђељима, Казантзакисова представа Исуса ће бити шокантна. Он је проблематичан младић, али најупечатљивије је како је стварно сигуран да посједује свој  божански позив. У правом људском облику, идентитет главног лика је толико нејасан у првим поглављима романа да се о њему говори само у уопштеним фразама (младић, млад човјек и сл).

Његова борба је константна. "Ја се борим," Исус говори Јуди. "Са ким?" "Не знам ... Ја се борим." Искушења с којима се Исус бори током свог живота су разноврсна, али слична у својим покушајима да га одвоје од свог позива. У жару поменуте борбе, Исус одлази од куће и крије се од Бога у пустињском манастиру. На путу, мирис тек печеног хљеба и поглед на поврће га подсјећају на удобност једног породичног живота, живота који је често сањао да ће живјети са Маријом Магдаленом; Он жури са још јачим циљем да избјегне ова искушења. Умјесто скровишта у оквиру манастира, он проналази пустињака којем је у стању да призна не само своје тјелесна искушења, него и своју емпатију за патње људи.

У слушању позива његовог срца, прије него демона својих страхова, Исус почиње да излази из љуске овог младог, претходно обичног човека. Његово срце постаје преплављено љубављу за мучене душе које види у људима око себе. Исусова јавна служба почиње када Марију Магдалену спасава од каменовања. Његов  поглед буди унутрашњи одраз у њеним нападачима, уништавајући њихову сигурност да је она једини грешник међу њима.

Од тог тренутка, Исус схвата да је Бог освојио његово срце. Али то није недвосмислено освајање. Као што је лако идентификовати изгубљеног младића Исуса од ранијих поглавља, тако је ово други Исус, онај чије је срце Бог освојио, али и даље прилично несигуран. Он се бори да пронађе храброст да говори пред окупљеним групама. Док се Јуда убијеђен једино у потребу за борбености, Исусов концепт се мијења из срца, на крст. То је као да се на почетни позив, Исус прихвата уласка  у нову земљу гдје су путеви нејаснији, и страхови ништа мање присутни. Оно што се промијенило је то да је у другом случају имао одређенији циљ и у борбу ушао фокусиран.

Овај образац се наставља током романа. Исус наставља да напредује у вјери упркос својим страховима, чак и када схвати да је крст испред војне побједе. Када његово коначно и највеће искушење долази на крсту, видимо не само колико је јака жеља да води "нормалан" живот, али и колико заиста жели да служи Богу. Сваки корак у његовом животу је борба за слободу, не слобода од борбе, али слобода у борби.

Посљедње Христово искушење је осим романа о којем говоримо и библијска драма Мартина Скорсезеа из 1988. У главним улогама су наступили Вилем Дафо као Исус Христ, Харви Кител као Јуда Искариот, Барбара Хершеј као Марија Магдалена, Дејвид Боуви као Понтије Пилат и Хери Дин Стантон као Петар. Филм је у цјелости снимљен у Мароку. Као и роман, филм описује Исусов живот, док је централна теза та да је Исус, иако ослобођен гријеха, ипак био подложан сваком облику искушења са којима се суочавају људи, укључујући страх, сумњу, депресију, невољност и похоту. У књизи и филму то резултира са Христом којег Сатана искушава сликом њега самог у сексуалним активностима, што је изазвало изливе бијеса у хришћанском свету. Ипак, у филму стоји објашњење како се филм удаљава од прихваћеног библијског портрета Исусовог живота, те да није намјеравао приказати Исусов живот онако како га описују Јеванђеља.

За сам крај овог рада, послужићемо се Казантзакисовим ријечима које је он употријебио у прологу при првом издању овога романа који са дозом филозофске дубине и без вољне провокације, пише:

„"Никад нисам слиједио Христов крвав успон на Голготу с толико ужаса, никада нисам проживљавао његов живот и муку тако снажно, с толико разумијевања и љубави, као оних дана и ноћи кад сам исписивао 'Исусово задње искушење'. Стављање на папир ову исповест о патњи човјечијег рода био сам тако узбуђен да су ми се очи пуниле сузама - никада, као тад, нисам осјећао да Христова крв пада кап по кап у моје срце са толико благости и толико боли.

Да би достигао Крст, врхунац жртве - а тиме и Бога, врхунац нематеријалног - Христос је прошао све степенице што их савлађује човјек који се бори. Стога нам је његова патња толико блиска - зато ју прихватамо као своју и његова нам се коначна побједа чини будућом нашом. Онај дио Христове нарави који је био дубоко људски помаже нам да га разумијемо и волимо, те да стога слиједимо његову Муку као да је наша властита. Да није имао у себи тога топлог људског елемента, никад нам не би могао дирнути срца таквом увјерљивошћу и њежношћу - не би нам могао постати узор у нашим животима. Боримо се - видимо како се он борио, па нађемо нове снаге. Спознајемо да нисмо сами на овом свету: он се бори на нашој страни.

Свака је препрека на његовом путу постала прекретница, прилика за даљи тријумф. Пред нама је стога узор, онај који осветљава наше путе и снаге нам даје.

Ова књига није Христов животопис, она је исповијест сваког човјека који се бори. Написавши ју, испунио сам моју дужност човјека који се итекако борио, доживио много горчине у животу, али и много патње. Стога сам сигуран да ће сваки слободан човјек који прочита ово дјело, тако прожето љубављу, вољети Христа више него икад раније и дубље него што је и појмио да може."

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
сеп 15, 2020, 10:06 пре подне - Mart
сеп 7, 2020, 9:23 пре подне - Goran Vračar
сеп 3, 2020, 4:08 по подне - Olimp Nikolas
авг 28, 2020, 11:24 пре подне - Mart