GRANATIRANJE FOČE - ZLOČIN ZA KOJI NIKO NIJE ODGOVARAO

Mnogi Fočaci pamte mesec april i čitavo proleće 1992. kao period kada su morali da napuste svoja ognjišta ali i kao period kada su počinjeni strašni zločini nad srpskim stanovništvom u Foči i Gornjem Podrinju. Tog aprila 1992. više hiljada Srba je napustilo svoja ognjišta i domove u strahu za vlastite živote ali i živote svojih najmilijih. 

Napadi na Foču bili su dobro organizovani i godinama pripremani. O tome u prilog svedoči i činjenica da su oružane muslimanske paravojne jedinice formirane još 2. avgusta 1990., dakle dvadeset meseci pre početka rata! Oružanu grupu je formirao Halid Čengić, zvani Hadžija, iz Ustikoline.Te 1990. organizovan je veliki skup muslimana koji je okupio nekoliko hiljada ljudi a odatle su upućene strašne pretnje srpskom narodu kako će biti stvorena muslimanska Bosna i Hercegovina, te kako za pripadnike ostalih naroda više nema mesta!  Po nalogu Alije Izetbegovića, početkom aprila 1992. u Foču je upućena velika grupa dobrovoljaca pod komandom Zaima Beševića i Zaima Imamovića, koji će u Ustokolini formirati Prvu drinsku brigadu, navodi se u "Crnoj knjizi" Miroslava Toholja.

Prve granate na Foču pale su još 8. aprila 1992. kada su Zelene Beretke izvršile napad na grad sa ciljem da ga okupiraju. Granatiranje grada i okolnih srpskih sela trajalo je do samog kraja rata a za te zločine do danas niko nije procesuiran niti osuđen.

Čitavo proleće i leto 1992. bili su obeleženi napadima na srpska sela i jezivim zločinima nad srpskim civilnim stanovništvom. U prva dva meseca popaljena su i napadnuta sela Zebina Šuma, Klobučari, Željevo, Brda, Kozja Luka, Strganjci... U Foči je tokom muslimanske agresije na okrutan način ubijeno 646 građana srpske nacionalnosti, dok je na području Gornjeg Podrinja ubijeno 2280 Srba, najviše žena i dece. Više od stotinu srpskih sela i zaselaka je do temelja spaljeno, pravoslavne crkve i groblja potpuno su demolirana i oskrnavljena a veliki broj kuća i društvenih objekata u vlasništvu Srba je porušen. Zato je Foča za mnoge građane do danas ostala simbol urbicida, razaranja i terora. O obimu zločina svedoče i centralni spomenik u gradu koji je podignut u čast nevinih žrtava, kao i gradska spomen soba gde se mogu videti fotografije žrtava muslimanskog terora. Posebno su potresne fotografije ubijene dece koje jasno svedoče da bošnjački vojnici baš nikoga nisu štedeli tokom agresije na Foču.

Jedan od ratnih komandanata Milenko Plemić ispričao je za medije pre tri godine da je rat u Foči počeo napadom „zelenih beretki“ na brdo Ćelovinu iznad Foče. „Događaji iz dva svjetska rata opametili su Srbe i ovoga puta oni nisu bili nespremni kao nekada narod Kozare, Prebilovaca ili Korita. Napad „zelenih beretki“ je lako odbijen, a istoga dana uveče muslimani su zapalili nekoliko srpskih kuća u Donjem Polju“, naveo je tada Plemić. - Grad je oslobođen za samo devet dana, odnosno 17. aprila, kada su naše jedinice protjerale bojovnike iz njihovog glavnog uporišta Donjeg Polja prema Goraždu, rekao  je Plemić.

Trivko Pljevaljčić, jedan od heroja odbrane grada, prvi je javno progovorio o početku rata u Foči pre nekoliko godina. - Tri dana prije početka sukoba u Foči, naoružane muslimanske snage postavile su barikade. Policija nije reagovala, jer je bila podijeljena, kao i vlast u Foči", rekao je Trivko. Pljevaljčić je u ratu radio u 'Fočatransu', preduzeću u kojem su Srbi masovno dobijali otkaze, a u 'Fočatransu' je bio i muslimanski štab. "U krugu Fočatransa je bio šleper pun granata, ali u pakovanjima badel konjaka", seća se Pljevaljčić. - U vezi borbi u samom gradu, one su trajale nekih desetak dana. Foču su sa okolnih brda granatirale muslimanske snage 8. aprila 1992. godine. Od izbijanja sukoba svaka naša aktivnost se svodila na odbranu ili reakciju na napade muslimanskih snaga. Prvi poginuli u Foči, po mojim saznanjima zove se Rodoljub Trifković, pogođen je od vatre otvorene sa minareta Aladža džamije. Bio sam 10-ak metara od njega, kada se to desilo. Poznato mi je su muslimanske snage upotrebljavale svoje verske objekte za vojne svrhe. U njima je vršena obuka, vršeno je skladištenje naoružanja i municije. Prve civilne žrtve bile su srpske, prvo su zapaljene srpske kuće i pravoslavna crkva. Zapaljene su kuće dr. Milisava, Sava Obrenovića, Kovača, Pavla Plevića...faktički su prve napade izvele muslimanske snage, ispričao je Pljevaljčić za RTRS. 

Imena muslimanskih komandanata, naredbodavaca i direktnih počinilaca odgovornih za agresiju na Foču su odavno poznata, ali nadležne institucije su već tri decenije slepe i gluve za srpske žrtve. Bošnjačke granate su ubijale i ranjavale i srpske i bošnjačke civile, a stradao je i veliki broj dece. U artiljerijskim napadima na fočanska sela ciljano i planski su gađana dečija igrališta, bolnice, pravoslavne crkve, stambene zgrade...General Marko Kovač, heroj odbrane Foče, ispričao je kako su pripadnici muslimanske vojske iz Goražda čak tri puta pokušavali da uđu u grad i počine genocid nad srpskim civilnim stanovništvom ali su ih hrabri branioci osujetili u tim namerama. Svi bošnjački napadi na Foču i okolna sela dolazili su iz Goražda, tog zloglasnog vojnog uporišta!

Pošto nisu bili sposobni da pokažu snagu na bojnom polju, bošnjački vojnici su kukavički granatirali Foču i okolna sela. Vršili su gerilske napade na nebranjena srpska sela i svoju silu pokazivali nad civilima- ženama, decom i starcima. Mnoge žene i devojčice su silovane i zlostavljane, neretko i pred članovima svojih porodica poput Branke Kovač koja je ubijena pred ocem ili sestara Višnjić koje su silovane pa masakrirane.

Tog aprila 1992. poginuo je veliki broj stanovnika Foče a jedna od prvih žrtava bila je i devojčica Ivana Vuković. Imala je samo šest godina. Ivana je ubijena 26. aprila 1992. prilikom napada tzv. Armije BiH na srpsko selo Cape. Selo je žestoko granatirano a u brutalnom napadu su ranjeni i njeni roditelji. Ivana je ubijena samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. U napadu agresora na Foču teško je ranjena i Ivanina rođaka Dragana Vuković, devojčica od osam godina. U eksploziji granate u mestu Grandići 1.10.1992 ubijena je i domaćica Cvija Milanović, a u žestokom artiljerijskom napadu na selo Kolun i MZ Kozja Luka ubijeno je i ranjeno dosta srpskih civila. Među žrtavama je bilo najviše  članova porodica Todorović, Vuković, Škobo, Stanić, Trivun, Ćosović, a najmlađa srpska žrtva bio je desetogodišnji dečak Pero Todorović (gore na slici) iz sela Kolun. Njegov brat Božo, koji je tada imao 13 godina, priča da su u maju 1992. godine njihovo selo iz pravca fočanske Jabuke napali pripadnici muslimanske vojske. - Gledali smo kako pale sve pred sobom. Ja i brat smo ranjeni od granate, a brat je u bolnici podlegao, rekao je Božo. U granatiranju grada Foče, tih dana teže povrede je zadobila i starica Mileva Radojčić, stara 65 godina. Ona je samo jedna od mnogobrojnih žrtava artiljerijskih napada na grad. 

Pripadnici tzv. Armije BiH su redovno minirali puteve i saobraćajnice i pravili zasede prilikom čega je ubijen veliki broj civila. Snajperska delovanja su bila vrlo česta pojava, te je život u Foči bio značajno otežan. Tako su u desetom mesecu 1992. muslimanski snajperisti usmrtili Srpkinje Sofiju Marković (62) i Staku Pljevaljčić (69). Snajperom je usmrćen i penzioner Petar Stevanović, star 67 godina.  Od eksplozije neeksplodirane granate teško je ranjen Darko Burilo, dečak od 14 godina, dok je četvoročlana porodica Sekulović sa dvoje dece od tri i sedam godina, poginula od eksplozije postavljene mine kod Zavaita. U granatiranju Foče ranjena je Dragica Gašević (43), a tokom artiljerijskog napada na Poljice teže povrede zadobila je i starica Milka Jovanović (60). U selu Tulovići bombarodovane su porodične kuće i poljoprivredna dobra a neke bombe su bilo teške i po 1000 kg. Tom prilikom ubijeno je i ranjeno deset srpskih civila. 

Na području Foče stradanje civila je nastavljeno i u godinama nakon rata budući da su bošnjački vojnici tokom povlačenja minirali sve što su stigli, te su deca i civili ginuli od zaostalih mina i neeksplodiranih granata. Jedan od takvih slučajeva zabeležen je 1997. kada je od eksplozije granate ranjeno troje a preminulo dvoje dece srpske nacionalnosti. 

Tokom granatiranja užeg područja Foče 1995. je razoren i centralni gradski most kao i most na Bistrici u selu Brod. U zločinačkom napadu agresora iz vazduha 8. septembra 1995. potpuno je srušena zgrada sa 16 stanova u naselju Formoza. Petoro civila je ubijeno, a više od 40 ranjeno! 

Bolnica u Foči je tri ipo godine radila bez prestanka! Bila je prepuna pacijenata, a svakoga dana je pristizao sve veći broj ljudi - što civila, što ranjenika. Veliki broj dece je ranjen u napadima muslimanske vojske, te je njihovo stanje zahtevalo ozbiljnu negu i brigu. U bolnicu su pristizali ljudi iz drugih krajeva Podrinja. Heroji u belom radili su dan i noć bez sata odmora a sve sa ciljem da pomognu ranjenim i bolesnim sugrađanima..nije hrabre lekare, medicinske sestre, hirurge sprečila ni kiša granata koja je danonoćno zasipala grad..gledali su samo kako da pomognu unesrećenom narodu i pruže pomoć svakom pacijentu! 

 

- Ratni sukobi na području opštine Foča počeli su 08.04.1992. Prije tih sukoba događali su se vrlo interesantni događaji koji su prethodili sukobima..sve počinje formiranjem nacionalnih stranaka i podizanjem tenzija između Srba i Bošnjaka..kada je izvršen napad na naša područja u opštini Foča, mi smo pokušali da se odbranimo u nadi da neće biti eskalacije i da će to stati ali to se tako proširilo i trajalo je beskrajno dugo, iz moje perspektive.. - rekao je Zoran Vuković, jedan od heroja odbrane Foče. 

- Najteže je bilo kad je bio masakr u Jošanici. Tad je bio Nikoljdan i bio je taj stravičan pokolj i onda se uvukao neki strah u cjelokupno stanovništvo. Tad je i djece poginulo i uvukao se taj neki strah kad si mislio da to isto može u centru grada. - reči su Tatjane, Srpkinje iz Foče.

O granatiranju grada je svedočio borac Svetozar Kostović: "Ove granate što su pale, 100 metara odavde je pala jedna, ostale su malo dalje...uglavnom su navođene sa Krčinog Brda. Sad smo prečistili gore teren, najverovatnije neće biti ništa od toga..

 

- Muslimani su se dobro organizovali, tu su izneli brovinger, protivavionske mitraljeze, zolje, ose...to je nakon petog - šestog dana ofanzive sve palo u naše ruke..jedan dobar pijen, koji smo zaplijeniji od muslimana u ovom ofanzivi.. - rekao je Miloš Tomović, komandant bataljona srpske vojske.

- Bilo je strašno živjeti u Foči. Nismo se nadali ni očekivali da će naše komšije muslimani početi rat. Oni su 8. aprila 1992. otišli  na brda i zasuli granatama čitav grad, po gradu u kojem su sami živjeli..bilo je ranjenih i izginulih..gorjele su srpske kuće, zločini su nastavljeni do samog kraja rata...plašili smo se za svoje živote, živjeli u podrumima bez hrane i vode.. nije bilo često ni struje i stalno je postojao strah da će ući u Foču i pobiti nas, oni su sami preko proglasa vikali da će Foča biti muslimanski grad...da ćemo proći isto kao Srbi u Goraždu koje su zatrli...zato smo živjeli u konstantnom strahu, bacali su granate, snajperima su pucali po kućama, u srpskim selima je bio haos...najgore je bilo kad su počinili zločine u Jabuci i Jošanici 1992. i poklali žene i djecu..tad smo shvatili da nikoga ne štede i strahovali smo da će upasti - reči su starine Kapurana, stanovnika Foče.

- Mnogi ljudi su oboljeli od straha, mnogi su ubijeni, to je tuklo svaki dan, raznijelo, odnjelo. U aprilu su Srbi doživjeli egzodus -  ko je mogao otišao je u Srbiju, Crnu Goru, Rudo. Ko je ostao njemu je bilo najteže, ma nisu birali granatirali su šta su stigli i isto tako ubijali šta im dođe pod nišan. Sva sela srpska su opljačkali i popalili, velika tragedija! Foča je bila sva u ruševinama te 1992. godine, nisi znao gdje je šta..iziđeš na vazduh i pogineš, eto tako je bilo..ljudi su lako ginuli. To su sve ekstremisti iz Goražda radili, ali i komšije iz Foče. Oduzeli su nam najljepše dane djetinjstva, škole nisu radile, stalno je obustavljana nastava, krili smo se po podrumima! Nigdje nisi bio bezbjedan, bez hrane i vode svaki dan.. - reči su Danica, koja je  imala 14 godina kada je počeo rat u gradu. 

Tragovi granatiranja vidljivi su i danas a sećanja preživelih i dalje su sveža i jednako bolna kao i pre tri decenije.

Izvor: Miroslav Toholj - "Crna knjiga"

          RTRS

          Youtube: Rat u Foči 1992.

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano