ILIJAŠ / SARAJEVO: U NAPADU MUSLIMANSKE ARMIJE UBIJENO 52-OJE, A RANJENO VIŠE OD 120 CIVILA

besomučnom granatiranju Ilijaša i Srpskog Sarajeva tog 25. avgusta 1992. ubijena su 52 srpska civila, dok je ranjeno više od 120 Sarajlija. Za ovaj svirepi zločin muslimanske tzv. Armije BiH do danas niko od pripadnika tzv. Armije BiH nije odgovarao

BeFunky%2BCollage.jpg
 
 



25. avgust 1992. ostao je duboko urezan u sećanjima mnogih građana Ilijaša i Srpskog Sarajeva koji su tog dana ostali bez majki, očeva, dece, braće, sestara, prijatelja...U besomučnom granatiranju tzv. Armije BiH kojem je centar opštine bio izložen ovog i prethodna dva dana, ubijena su 22 stanovnika dok je više desetina civila ranjeno. Istovremeno, u napadu na Ilidžu i druga srpska naselja muslimanski agresor usmrtio je još trideset meštana. Preko 120 civila je teško ranjeno, među njima i mnogo dece. Ipak, tužna godišnjica ovog masakra iz godine u godinu protiče potpuno nezapaženo  i u potpunoj tišini...


Bošnjački portali i mediji iz Sarajeva i Federacije BiH svakog 25. avgusta napišu i objave niz tekstova o paljenju Sarajevske Vijećnice ali svesno prećutkuju masovno ubijanje svojih sugrađana - dece, žena i staraca u Ilijašu i Srpskom Sarajevu koje se desilo istog dana...zar je moguće da jedna zgrada više vredi od surovog ubistva šestogodišnjeg Slađana Antunovića i još dvadeset ljudi? - pitaju se svi normalni ljudi. 


"Vijećnica" jeste jedno od najlepših i najreprezentativnih objekata iz austrougarskog perioda u Sarajevu i njeno razaranje jeste  čin koji zaslužuje svaku osudu ma ko god da je počinio taj akt, ali nipodaštavanje ljudskih života, pa i onih dečijih predstavlja veliki poraz za današnje Sarajevo!  

Od bošnjačkih predstavnika i građana Federalnog Sarajeva i ovog puta izostalo je pokajanje, empatija, izvinjenje... 

I ovaj put je "multietničko" Sarajevo prećutalo stradanje i masakriranje svojih sugrađana..a sve to jer su žrtve bili Srbi a počinioci Bošnjaci. 


Tog krvavog 25. avgusta 1992. veliki broj granata pao je na uže područje grada Ilijaša. Pripadnici tzv. Armije BiH su ciljali civilne objekte: stambene zgrade, parkove, dečija igrališta, pijace a sve sa ciljem da poubijaju što veći broj civila. Tog dana u 12,45h od granate ispaljene na centar opštine ilijaš iz pravca Breze pod kontrolom takozvane armije BIH poginule su i Slađana Subotić (23) i Stanojka Lazić (25), devojke srpske nacionalnosti. Dve mladosti su u trenu ugašene zbog nečijih zločinačkih, fašističkih ciljeva. I Sretko Samardžić je preminuo tog dana od više smrtonosnih rana koje je zadobio prilikom granatiranja. Imao je 42 godine a iza sebe je ostavio suprugu i dvoje maloletne dece. 


Novo Božić, takođe otac dvoje dece ubijen je agresorskim metkom. U jednom takvom napadu muslimanske vojske ubijen je šestogodišnji dečak Slađan Antunović. Iako nije ni znao šta znači rat, nedužni dečak je ubijen isključivo zbog svog imena i prezimena. Starina Pavle Mitrović (60) ubijen je pred kućom a posebno je potresna priča o Ratku Skopljaku koji je ubijen dok se vraćao sa sahrane. Naime, vraćajući se sa sahrane jednog člana svoje familije u trenutku artiljerijskog i pešadijskog napada muslimanske "Armije BiH", Ratko je zadobio tri teške rane, dve u predelu stomaka i jednu u predelu vrata zbog čega je usledila smrt. Imao je 51-u godinu. Smrtonosna granata usmrtila je i staricu Milku Lizdek, staricu od 62 godine. Sličnu sudbinu doživeo je i civil Niko Panić, koji je u trenutku ubistva imao 54 godine. Među ranjenima je bilo dosta žena, staraca i dece. Miodrag Lalić imao je 16 godina kada je pošao da pozove hitnu pomoć budući da je telefonska linija bila u kvaru. Međutim, agresori su tada ispalili nekoliko granata i geleri su usmrtili ovog mladog dečaka na licu  mesta.

"Sve što je bilo živo u trenu je bilo mrtvo..samo dim i jauci. Muslimani su tukli granatama po Ilijašu četiri godine iz Visokog, Breze, Sarajeva. Sa sviju strana..." - izjavili su preživeli svedoci nakon reintegracije i progona srpskog stanovništva iz ove opštine. 


Istovremeno, granatirana je i Ilidža, i to samo civilni objekti - stambene zgrade, igrališta, ulice, trgovi...granate koje su pale na sam centar naselja usmrtile su Svjetlanu Đajić, devojčicu od 15 godina i Savu Živkovića. Od zadobijenih povreda nedužna devojčica preminula je u vrlo kratkom vremenskom periodu a lekarima je preostalo samo da konstatuju smrt. Poginula je i jedna devojčica od deset godina, dok je troje mališana lakše ranjeno. Zločinačka muslimanska granata tog dana je usmrtila i Aleksu Lučića (41) - velikog čoveka, sposobnog, neustrašivog, pametnog, ambicioznog, snalažljivog heroja koga i danas svi pamte i spominju po dobru...U ratu je radio pri policiji, bio je vezista, a svoj život je izgubio jer je pokušavao da uspostavi vezu sa jedinicom koja je bila na Igmanu, iako su ga njegovi drugovi zvali da se skloni jer su padaju granate pa su zbog toga svi pobegli u zaklon. On je ostao da uspostavi vezu sa nekim mladim momcima, da vidi da li su još živi, da im pošalju pomoć. A onda je pala ta prokleta granata i veliki geler ga je pogodio u grudi" - navodi se na sajtu Slavic.net


Izvor: Slavic.net / Istina i pravda portal srpskog naroda

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: