Како да спремно дочекамо други талас вируса корона

Укључити и приватно здравство Скраћивање рокова одлучивања, електронско пословање и поједностављење процедура – неке су од кључних препорука.

Савез за здравство Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) доставио је Влади Србије, Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и Агенцији за лекове и медицинска средства предлог мера које имају за циљ да спрече негативне последице у случају појаве другог таласа вируса корона. Кључна препорука је дефинисање процедура у здравству у кризним ситуацијама како би се избегле несташице заштитне опреме и појединих лекова и омогућио интервентни увоз медицинских средстава.

У случају појаве новог таласа ковида 19 важно је укључити капацитете приватних здравствених установа за преглед пацијената како би се растеретили државни домови здравља, а грађанима омогућио бржи долазак до медицинске услуге.

Капацитети приватног сектора могли би да се користе и за тестирање грађана на присуство вируса корона, односно узимање брисева и слање узорака на ПЦР тестирање у лабораторије.

У разговору за „Политику” Весна Живковић, чланица Извршног одбора НАЛЕД-а и њиховог Савеза за здравство, истиче да се међу предложеним мерама налази и успостављање процедуре за увоз нерегистрованог лека који је потребан здравственим установама у количини већој од 5.000 кутија, колико је сада ограничење на годишњем нивоу, као што је био случај с леком хлорокин, који је кључан за терапију оболелих, како се не би десило да једна здравствена установа увезе сву дозвољену количину, а друге остану ускраћене.

„Држава је много тога урадила и добро је одреаговала у односу на неке друге земље, а да ли је могло више да се уради, тек ће бити предмет анализа. Ова пандемија је показала и неке недостатке у функционисању, због чега смо средином марта дали сет од 15 мера за функционисање здравства током ковида 19. Неке ствари су учињене, али постоје механизми и регулативе које треба унапредити. Важно је да се направе добре процедуре како не би ’запињали’ у случају неке следеће епидемије или кризне ситуације”, истиче Живковићева. „Имали смо ситуацију да је био потребан брзи увоз нерегистрованих медицинских средстава и заштитне опреме и увидели смо да би требало направити неке нове прописе којима би се то омогућило”, додаје она.

„Приватни сектор здравства је био искључен од када је почела пандемија и наш предлог је да њихове капацитете треба искористити. Приватно здравство је веома развијено и може и те како да помогне пацијентима зараженим ковидом 19 дијагностиком и терапијским процедурама, лабораторијским анализама и тестирањима... Уз то, оно може да послужи и за обављање неургентних оперативних процедура, код пацијената којима је неопходна помоћ, а који не могу због короне у том тренутку да се ослоне на државне болнице. Треба направити уговоре између приватних установа и Републичког фонда за здравствено осигурање како би се смањиле листе чекања и како би људи што пре могли да заврше лечење”, сматра Живковићева.

Будући да је једно време било тешко наћи алкохол и асепсол у апотекама и продавницама, предлог Савеза за здравство НАЛЕД-а јесте да се у датим ситуацијама аутоматски препозна систем квалитета таквих производа из других држава, нарочито оних из ЕУ, и да се осмисли њихов бржи упис у листу одобрених биоцидних производа. То заправо значи да је неопходно олакшати увоз и стављање медицинских средстава одмах у промет без чекања резултата узроковања у случају процењеног ниског ризика по питању квалитета. На пример, ако се нешто увози из ЕУ, значило би да нема потребе да се чекају резултати узроковања, што иначе дуго траје.

Као добра одлука државе наглашава се продужење е-рецепта за хроничне болеснике, али се сматра да има још докумената који су потребни грађанима и који такође могу да се „решавају” електронским путем. На пример, како би се смањила бирократија, наша саговорница појашњава да би требало увести електронске дознаке за отварање боловања, што би, осим у кризним ситуацијама, било одлично примењивати и у свакодневном животу. Пандемија вируса корона и рад од куће су показали да нису за све потребни папири уколико посао може да се заврши електронски. Привреда је, наглашава она, највише примедби ставила на процес издавања електронских докумената, иако је било олакшано добијање увозних и извозних дозвола. Неопходна је бржа размена докумената између институција, као и установа и привреде како би се скратили рокови за издавање, посебно када влада епидемија нове болести.

„Било је ситуација да многе компаније нису успеле да донирају медицинска средства и опрему јер неке ствари правно нису могли да реше. Сада је време када треба дефинисати процедуре за потенцијалне кризне ситуације. Скраћивање рокова је у случају појаве пандемије од кључног значаја. У Србији још није проглашен крај епидемије и још се здравствене установе нису вратиле стандардном режиму рада. Очекујемо да ћемо када се то заврши моћи да седнемо сви заједно и да радимо на унапређењу регулативе како бисмо спремнији дочекали евентуални следећи талас појаве вируса корона или било које друге епидемије”, додаје Живковићева.

Да ли ће се појавити други талас ковида 19 нико од стручњака у овом тренутку не може да прогнозира, али треба подсетити да је др Ханс Клуге, директор Светске здравствене организације за Европу, упозорио ових дана да би други смртоноснији талас ковида 19 могао да се догоди већ на јесен. Због тога би све државе требало да се припреме тако што ће ојачати своје здравствене системе.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА

Зашто заражени у Херцеговину долазе из УКЦ Бања Лука ...

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
окт 23, 2020, 4:15 по подне - Mostar28
окт 23, 2020, 2:04 по подне - swatch info
Autor:
Najpopularnije
окт 20, 2020, 8:25 по подне - Mostar28
окт 21, 2020, 1:03 по подне - Boris M.