Kako je CIA rušila staru Yugu 2. Deo - Tajni recept

            Eksluzivni intervju sa, sada bivšim, agentom CIA Tajlerom Drdenom otkrio je još jednu u nizu tajni kako je rušena stara Yuga. On je davnih osamdesetih poslat sa jednim zadatkom, da pronađe pravi recept za Rusku salatu i da ga odnese svojim nadređenima. Ovaj intervju je vođen na strogo tajnom mestu na pijaci u Brčkom.

             Pre svega dobar dan, možete li nam se predstaviti i reći malo više o sebi.

Dobar dan i vama. Pozdrav za sve vaše čitaoce. Ja sam Tajler Drden, bivši agent-operativac CIA, na terenu. Sada u penziji. Kodno ime ''Kobrica''.

             Možete li nam reči odakle vi u staroj Yugi i koji je bio vaš zadatak?

Naravno, to nisu stvari koje treba da se skrivaju nakon toliko godina. Ja sam u staru Yugu došao, sada već davne, 1985. godine. Moj zadatak je bio da se infiltriram u Beogradu kao student više škole strukovnih studija na gastronomiji, odsek ''domaća kuhinja i dobra klopa''. Imao sam jednostavan zadatak, koji iako sam ispunio, bio je veoma težak. Zadatak je bio da ukradem orginalan recept za Rusku salatu, da ga dostavim svojim nadređenima, kako bi ga oni patentirali kao Američku salatu.

            Kako je izgledao vaš zadatak?

Vrlo težak. U početku nisam mogao da se naviknem na sav taj rad. U mojoj biografiji stajalo je dam vrhunski kuvar balkanske kuhinje, ali iskreno govoreći, ja nisam znao ni jaje da ispržim. Odmah sam bio provaljen, ali nisam hteo, niti smeo, da odustanem od zadatka. Trudio sam se i za godinu dana sam postao solidan kuvar. Jedan od problema predsavljala mi je degustacija naših radova, posebno roštilja. Tako da sam se ugojio 5 kilograma za tih godinu dana. Jedan od problema bilo je i prisustvo Rubinovog Vinjaka gde god da sam otišao.

            Kako ste naveli u svojoj knjizi ''Ruska salata i jebem li je ja'', posebnih teškoća ste imali sa pravim receptom?

Da. Kada smo na drugoj godini strukovnih studija radili specijalitete, naš profesor nam je doneo jedan sef, u kome su bili recepti sa svim receptima najboljih jela. To su bili tipa, Karađorđeva šnicla, Pileči ajmokac, Sarma, Pasulj sa suvim rebrima i naravno ta jebena Ruska salata. ĆERAJ MALI, TI JEBEM OCA.(obraćao se nekom malom koji ga po nekoliko puta gađao loptom u glavu)

           Šta je tačno bio problem sa tim receptima?

Naravno kada smo ostali samo, profesor je izvukao od negde flašu Vinjaka. Nakon više od pola boce on je otišao da se umije i spere sa sebe povračku koja mu je ostala na košulji. Ja sam to veštko iskoristio, izvukao list sa receptom za Rusku salatu i stavio ga u unutrašnji džep. Nakon profesorovog dolaska želeo sam da mu kažem da mi je muka i da želim da idem kuči. Na svu sreću, on je nageo ostatak Vinjaka i onesvestio se. Ja sam tako prvim avionom odleteo za Ameriku, gde sam dostavio recept. Tada sam dobio i unapređenje od svojih predpostavljenih, ali takođe tada počinje i agonija u CIA.

            Kakva agonija? O čemu se radilo?

Recept je sadržavao više vrsta, od kojih je svaka podržavala takođe više podvrsta. Naprimer, pisalo je da ide pileća salama, ali može i svinjska. Zatim da može i sitno seckana piletna, ali može i neka skuplja svinjska salama. Postojalo je više vrsta majoneza, domaći, kupovni. Sastojci se nisu poklapali. Tako da smo odustali na kraju. Ja sam dobio ribanje i premešten sam na odelenje za čipovanje sirotinje sa Balkana.

            Hvala vam na ovom divnom razgovoru.

Nema na čemu, drago mi je da ste sada otkrili i tu jednu istinu. Samo, hoćete li vi platiti račun ovaj od bureka i kafe? Ja nemam sitno.

 

NAPOMENA: Ovaj članak je izmišljen, sva imena i informacije su izmišljena i ne treba ih shvatati za ozbiljno. Članak je čist plod dokolice i mašte autora.  

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano