КРИВОКАПИЋ: Не интересују ме Вучићеви ставови, народ у СРБ и ЦГ имају исти корен

„Немам ментора – ни у Београду, ни у Русији, а ментор ми није ни његово правосвештенство митрополит Амфилохије“, каже у интервјуу за Дојче веле Здравко Кривокапић, лидер коалиције „За будућност Црне Горе“.

ДW: Господине Кривокапићу, Ви бисте могли постати нови премијер Црне Горе. И док се једни радују други се плаше и негодују. Има ли разлога за страх?

Па ја мислим да је то спиновање које долази из истих кругова. Ти кругови говоре само једно: да је једини човек стабилности на просторима Црне Горе, препознат од већине међународне заједнице, господин Ђукановић. То је једна невероватна порука, коју нико од грађана Црне Горе не може да прихвати као праву меру истине.

 

Управо борба против корупције и непотизма један је од Ваших главних задатака. Како то мислите решити у једној малој држави где такорећи свако свакога зна и где ваши политички противници и даље имају јако упориште?

Директног кривца налазим у управи полиције и тужилаштву. Што значи да неко не ради свој посао како треба или га дефинише на нивоу партијске подобности и послушности. Јесте Црна Гора повезана родбински, јер смо ми мали простор и свако свакога зна и то представља потенцијалну опасност за деловање непотизма и свих облика корупције. Сваки пример корупције желимо да искажемо, да народ буде упознат са тим и да медији и невладине организације буду тај четврти стуб који ће указивати на било коју злоупотребу.

Ђукановић се дистанцирао од Милошевића, прогласио независност Црне Горе, подржао санкције ЕУ према Русији, признао Косово и ушао у НАТО. Како ћете уверити Брисел и Вашингтон да нећете мењати његов спољно-политички курс који Запад подржава, али не и Ваше присталице, а пре свега не просрпске и проруске странке које су са Вама у коалицији?

Ви знате да је потписан споразум који је гарант нашег прозападног курса, који не желимо да мењамо. Кад имате три варијанте, једну да идете кроз отворена врата, другу да скачете кроз прозор или трећу да ударате у зид, ви изабарете иједну другу осим ову природну, а то је да улазите свуда кроз нормална врата. То подразумева, ако је потписан уговор са НАТО, ми смо спремни да поштујемо све што је договорено и што представља интерес тог великог Атлантског савеза. Потписали смо споразум који је обавезујући и који није мртво слово на папиру, него управо гаранција онога што Запад од нас очекује.

А шта је са Косовом?

Док је ова влада у повоју нећемо правити никакву егзибицију у било ком смеру, него ћемо се окренути ка ономе шта је наш највећи проблем, а то су унутрашњи проблеми Црне Горе.

Медији у региону пишу како је победник избора у Црној Гори заправо митрополит Амфилохије, док немачки „Тагесцајтунг“ наводи како „на власт долази стадо ратоборног пастира“ и подсећа како је митрополит Амфилохије храбрио црногорске резервисте у нападу на Дубровник и водио кампању против признавања Косова. Може ли се то тако рећи и какве су Ваше везе са митрополитом?

Ја мислим да је најбоље када би неко обавио интервју са митрополитиом и видео колика је то ширина, знање, познавање филозофије, песништва, књижевности. Ја мислим да је он један од најобразованијих Црногораца. Да ли неко жели да нас враћа у деведесете године, онда тај исти би морао да буде толико коректан да каже да је господин Ђукановић и тада био на сличним позицијама, па га нико не прозива на тај начин, него га гледа као помиритеља и гаранта стабилности.

Али Ђукановић се извинио и направио политички преокрет.

Па и митрополит је неколико пута исказао тај свој молитвени однос према свему томе, што је мера ако желимо да правимо паралелизам. Да ли је једно извињење довољно, а ваша су дела била таква каква јесу… Ја знам да је све нас на просторима и бивше Југославије, а и читавог света, задивио немачки канцелар који је знао да то истински каже и да се осврне на оно што представља најгори догађај који може да се деси на било којим просторима, а то су ратна дешавања.

Ја никад нисам учествовао у томе, али сам сведок свих тих дешавања. Пратећи интензивно медије тог временског периода могу само да кажем да је то нешто најружније што је могло да се деси у било ком простору, а на просторима одређених република које су тада биле у једној заједничкој држави и свако је имао свој поглед и право да гледа другачије. Али пут до тога је могао да буде сасвим другачији да је неко истински желео да превазиђе проблеме који су били евидентни у том тренутку. Мислим да је дошло време да морамо другачије да размишљамо, да сарађујемо на обострано задовољство, не да само једна страна доминира, да будемо људи који ће бити окренути ка будућности и стварању поверења.

Изјавили сте да ће нова власт, помоћи да се сачувају српски манастири. Како мислите решити спор око Закона о слободи вероисповести?

Ја могу само да кажем да је то био један од мојих разлога што сам ушао у сву ту причу. Држава треба да буде гарант добрих односа, а не стварања подела. И то је највећа подела у задњих 75 година, која се десила у Црној Гори, а која је ипак достојанствено и мирно завршена.

Ђукановићева струја тврди да је проблем у томе што Српска православна црква негира постојање црногорског идентитета и Црне Горе као државе. Како Ви то коментаришете?

Свако има право на свој став. Оно што је апсолутно тачно је да Срби који живе у Црној Гори нису пали са неба и нису дошли из неких других крајева, него су овде. Ја само могу да кажем да је моја породица преко 500 година на овим просторима. И не може нико да каже ко је већи Црногорац од мене, јер припадам том изворном делу старе Црне Горе.

Исто тако негативно доживљавам да неко каже да је матица Срба Србија. То је чини ми се један тренутак ко је неко искористио и желео да се постави као заштитник интереса појединачних групација. Знам да је некада важило једноставно правило: у Србији живе Србијанци, у Црној Гори Црногорци у Херцеговини Херцеговци и тако редом, а можда имају сви исти корен. То је нешто што нама не да мира у сваком погледу. Јер, ако ви истичете национални идентитет као меру државе, онда се поставља питање да ли је та држава стварно грађанска.

Мањински народи попут Бошњака одбијају сарадњу са Вама и апелују на Дритана Абазовића, вођу коалиције Црно на бијело, да не улази у Вашу владу. Како мислите придобити њихово поверење?

Ја сам им тада рекао првим наступом који је био доказ наше победе, да је рука испружена свима и да ми Црну Гору не можемо градити без учешћа свих. Ја, због обавеза које сам имао, нисам упутио позив на тај формални састанак. Али ових дана ћу то урадити и мислим да је место и Бошњацима и Албанцима и свим другим националним мањинама да заједнички градимо Црну Гору. Јер она мора да буде оно што јесте: мултикултурна, мултиетничка, мултирелигиозна.

У Србији и Републици Српској се прослављала ваша победа. Како сте то доживели?

Све то што се дешавало у региону има своје две слике. Једна је слика еуфорије која се десила и у Србији и Републици Српској, и друга, која ме помало забринула, да је овај део који се тиче босанског дела Федерације то доживео као велику опасност за распиривање тих неких националних осећаја, јер сведоци смо, ја и моје годиште, шта то значи присећати се тих деведесетих година. Ја имам само једну поруку: да се овде десила демократија и слобода. Ако се то десило, а неко се плаши тога, онда су то неки други проблеми.

Немачки листови пишу да је Вучић победу Ваше коалиције представио као своју и прогнозирају исти утицај Београда на Црну Гору, какав постоји и на Србе у Босни и Херцеговини. Је ли ова процена претерана?

Само могу да кажем да ме не интересују ставови појединих лидера који покушавају сваку ситуацију да прикажу као своју победу. Ово је победа црногорског народа, који је јасно исказао шта жели. Ми желимо помирење по свим основама са свима и не можемо ми да угрозимо никога.

Да ли су Вас контактирале немачке дипломате или политичари? Зар нисте требали доћи у Берлин?

Ја сам имао само незванични разговор у амбасади Немачке. То је био један отворени и коректан разговор. То је било пре десетак дана. И мени је то улило наду да ће ствари бити другачије него што су изгледале у том тренутку. Ми смо тада били забринути да нећемо добити подршку међународне заједнице да кренемо у један нови редизајн Црне Горе, који је неопходан и свима насушно потребан.

Недавно сте изјавили да је Црна Гора земља чуда и да је у њој све могуће. Плашите ли се да би Запад, уколико Ваша влада, посвећена демократији, направи један једини корак у погрешном смеру, поново могао стати на страну Ђукановића?

Не бих волео да се бавим нагађањима и хипотезама. Ја знам да ће влада која буде формирана, радити предано и посвећено свим обавезама, које су поготово везане за те наше међународне обавезе и уговоре. Оно што увек постоји као потенцијална опасност је да неки исхитрен гест неког политичара, као што је било у току ових 15 дана, представља сигнал да Запад то посебно ослушкује.

 

Мислим да је то нешто што ја не умем да препознам – зашто је господин Ђукановић толико битан Западу. Ако сте задужени код одређених кругова, онда ви имате и обавезе према њима. Ја немам никакво задужење, немам ни ментора, нити у Београду, нити у Русији, а ментор ми није ни његово правосвештенство митрополит Амфилохије.

извор: србин инфо

krivokapi%C4%872-700x415.jpg

 

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor:
Najpopularnije
окт 26, 2020, 2:21 по подне - Suza