Leptirica - Prvi jugoslovenski horor film

Jugoslovenska horor kinematografija je propisno kaskala za ostatkom sveta u dvadesetom veku punih pet decenija. Međutim, prvi horor film pod nazivom „Leptirica“  je 1973. godine odmah po snimanju prestravio celu Evropu uzduž i popreko.

Pojam vampirizma je kod Srba poznat vekovima unazad. Treba najpre reći da su pojmovi “vukodlak” i “vampir” bili sinonimi , pa je u  „Srpskom rječniku“ iz 1818. Vuk Stefanović Karadžić naveo da je „Vukodlak čovjek u koga poslije smrti četrdeset dana udje nekakav duh i oživi ga. Potom vukodlak izlazi noću iz groba sa svojijem pokrovom preko ramena i davi ljude po kućama i pije krv njihovu. Pošten se čovjek ne može povampiriti, već ako da preko mrtva njega preleti kakva tica ili drugo živinče prijedje;  zato svagda čuvaju mrca da preko njega što ne prijedje.“  Koliko je narodno bavljenje ovim fenomenom bilo rasprostranjeno govori  i broj termina za ovu pojavu. Pored termina „vampir“ , naš narod je takodje koristio termine „vampirin“, „vaper“, „voper“, „vopir“, „lipir“, „lampir“, „lampijer“, „vuk“, „vukodlak“, „volkodlak“, „ukodlak“, „kodlak“, „kudljak“, „vukozlak“, „vukozlačina“, „vjedogonja“, „jedogodnja“, „vidogoja“, „štrigun“, „tenac“, „tenjac“, „medovina“, „prikosac“, „kosac“, „grobnik“, „gromnik“, „lapir“, „upir“ i „upirina“.

Upravo je narodno verovanje (ili možda ne?) stvorilo kultnog srpskog vampira, Savu Savanovića. Prema verovanju, Sava Savanović je posle svoje smrti živeo jednoj vodenici u selu Zarožje nadomak Bajine Bašte, i u njoj noću ubijao ljude.  Pisac Milovan Glišić je kult Save Savanovića iskoristio za svoju pripovetku “Posle devedeset godina”, a reditelj Đorđe Kadijević pripovetku kao radnju svog filma “Leptirica”.

U jednom takvom siromašnom, stočarskom selu se odvija radnja ovog filma. Strahinja koga tumači Petar Božović je siromašni momak  zaljubljen u Radojku kojoj imućan otac ne dozvoljava udaju za njega. Strahinju, kao odvažnog mladića po izlasku iz sela presreću sveštenik i nekoliko žitelja, i mole ga da prespava u vodenici u kojoj su poslednju četvoricu vodeničara pronašli rasporene. Strahinja pristaje, i igrom slučaja preživljava napad Save Savanovića. Kasnije Strahinja sa seljacima pronalazi Savin grob u Krivoj Jaruzi. Nakon što su sanduk proboli glogovim kocem, ne uspevaju da unutra sipaju svetu vodicu, i iz sanduka izleće leptir. Strahinja se ipak ženi Radojkom. Nakon svadbe, Strahinja se ušunjava u Radojkinu sobu, međutim…

Iako traje svega sat vremena, od prvih minuta postajete sigurni u to da će svakog trenutka da se dogodi nešto strašno.  Na trenutke je film čak i komičan, ali osećaj neizvesnosti se vrlo brzo vraća zvučnim efektima i beskrajnim prizorima brda i neba. Kao da je zlo uvek tu, skriveno.  

Milovan Glišić se dosta oslanjao na narodna verovanja i običaje, pa je Sava Savanović prikazan kao biće tamne kože sa velikim zubima obučeno u crni pokrov sa prekrivenim licem. Pretpostavlja se da je možda takav prizor stereotipan za izgled ovdašnjih vampira, a slično je prikazano i crno dete u njegovoj pripoveci  “Glava šećera”.  U narodu se takođe veruje da konji ne žele da prelaze preko ukletih mesta kao u filmu, a takođe, poslednja scena u kojoj se Radojka penje Strahinji na ramena dok on panično trči po dvorištu jeste metafora još jednog narodnog verovanja. Naime, predanje je da običnog čoveka nakon svadbe u selu nekada “jašu” vampiri do jutra ukoliko se zadesi sam.  

Naravno, scene strave i užasa čine ovaj film ovoliko posebnim, i verujem da onima koji su pogledali film sigurno nije svejedno kada se sete onoga što je Strahinja video onog jutra posle svadbe, i onoga što se našlo u grobu Save Savanovića.

Kada je film počeo da se prikazuje u bioskopima, jedan gledalac u Skoplju je umro od srčanog napada. Koliko domaći gledaoci nisu bili pripremljeni za horor kao žanr govore oštre kritike na račun filma kao i inicijative da se emitovanje zabrani na televiziji. U Evropi su bioskopska prikazivanja posejala strah toliki da ga inostrani mediji i smatraju jednim od najboljih horor ostvarenja sa Balkana svih vremena.

Iako je na našim prostorima snimljeno još nekoliko sjajnih horor filmova, danas sa punim pravom možemo da kažemo da je “Leptirica” kultno ostvarenje jugoslovenske kinematografije.

Komentari
Boris M. - апр 21, 2020, 12:35 пре подне - Odgovori

Fiiilmcina!!!

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano