Naše noći

Da li se i ti, u samoći, prisetiš onih naših noći? Onda kada mi tiho kažeš "dođi", zagrliš me jako i tako sedimo nepomični satima. Da li ti nedostaje da te zagrlim oko struka, a ti približiš glavu uz moju, i tako gledamo zvezde?

Uvek mi se to činilo glupo, a sa tobom sam shvatio koliko je to lepo i stvarno romantično. I sad ih noću posmatram dok sijaju najsjajnijim sjajem, ali sam... I taj sjaj koji vidim, nije onaj koji sam gledao dok je tvoj obraz bio uz moj. U glavi mi odzvanja ona tvoja rečenica "Najlepše mi je kad se naslonim leđima o tebe, a ti me zagrliš i poljubiš u vrat", da... i meni je to bilo najlepše, ali više se ne dešava. Da li nekada poželiš da ponoviš neku od tih "naših noći"? Znaš, ja se sa tom željom uspavljujem i budim... Želim da opet osetim tvoj parfem, i da mi kažeš da sam lud, jer znaš da ću sutradan nositi tu istu košulju samo zato što je na njoj ostao tvoj miris. Hoću da se kao i onda iskrademo, pobegnemo od svih ljudi i problema i odemo na to naše tajno mesto. Znaš li da uvek kada prođem tuda, ja se setim tebe? Samo što u tom trenutku ne znam da li da se nasmejem, jer mi je vreme provedeno tu urezano kao najlepše, ili pak da zaplačem, jer svega toga više nema... i tako... dok prolaze dani ja sebe zavaravam da te zaboravljam, da mi je svejedno, a u stvari... dao bih sve da se ponove "naše noći" na "našem mestu"! 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor:
Najpopularnije
окт 20, 2020, 8:25 по подне - Mostar28
окт 21, 2020, 1:03 по подне - Boris M.