ON JE POSLEDNJI KOVAČ U SRBIJI: ŽIVAN SE BAVI ZANATOM KOJI JE PRED POTPUNIM IZUMIRANJEM( FOTO)

Kovački zanat je jedan od onih koji izumiru kod nas, ali poznati kovač Živan(1953) iz Kruševca još uvek tome odoleva i nastavlja tradiciju svog dede i pradede od kojih je naučio sve tajne nekada veoma cenjenog posla. Kako Živan kaže, svojevremeno je potkivao i po deset konja na dan, a danas toliko ne bude za pola godine.

Kovač ŽivanFOTO: MAJA P.

 

Živana smo zatekli ispred njegove kovačke radnje, koja se nalazi ispred njegovog skromnog doma u selu Stopanja kod Kruševca.

Živan nastavlja dedin i pradedin posao

Živan nam objašnjava kako se našao baš u ovom zanatu.

-Ja sam po struci metalostrugar, a radim kovački posao ceo moj život skoro pola veka. Ovaj posao sam počeo da radim sa jedanaest godina, a svemu ovome me naučio  deda koji se takođe zvao Živan. Nažalost, danas je sve manje kovača, gotovo da ih i nema više. Svojevremeno sam potkivao po desetak konja na dan, sve četri noge, a sada toliko ne bude za pola godine, odnosno celu godinu-priča Živan.

Poslednji kovačFOTO: MAJA P.

 

Kaže da odavde pa do Čačka nema više ni jednog kovača, odnosno potkivača konja. Ima po selima onih koji to sami rade za svoje potrebe, ali to nisu kovači, kaže nam Živan i dodaje da mnogi „teraju konje bose“, jer ne rade sa njima, možda samo za neku kraću vožnju u zaprezi.

Živan potkovice izrađuje sam, nekada ih je razmenjivao s kolegama iz drugih krajeva Srbije , kako on kaže snalazio se, pogotovu u jeku sezone kada nije uspevao sve da postigne, da ih napravi i potkuje.

kOVAČ IZ SELA STOPANJEFOTO: MAJA P.

 

Živan često okiva sekire, motike, lopate, popravlja polomljene vile, ašove i oštri kose. Za zagrevanje metala koristi njegov ćumur, a kada zataji stari meh, onda je tu usisivač i opet sve bude kako treba- objašnjava nam Živan.

Od svog zanata je lepo živeo odškolovao svoja dva sina. Ljudi se često puta čude kako Živan barata macolom od osam kilograma, kako u svojim godinama ima snage i kondicije, a nama otkriva da je tajna u tehnici, dobroj volji i želji za radom i usavršavanjem.

Autor teksta: Maja M. Petrović, novinarka centralne Srbije

Fotografije: FOTO / Maja P.

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano