POZIV BOŠNJACIMA PODRINJA DA KAŽU GDE SU MASOVNE GROBNICE I TELA NESTALIH

 

POZIV BOŠNJACIMA PODRINJA DA KAŽU GDE SU MASOVNE GROBNICE I TELA NESTALIH

Po završetku ratnih sukoba, 5.518 Srba se vodilo kao nestalo, a danas se još uvek traga za 1.662 osobe, od čega je 644 neidentifikovanih u spomen-kosturnicama. Među nestalima je veliki broj žena, staraca i dece. Srbi iz Bratunca i Srebrenice i danas tragaju za kostima svojih najmilijih koji sumučki i svirepo ubijeni u svojim kućama ili su zarobljeni i odvedeni u srebreničke logore prilikom napada Orićevih hordi na srpska sela u periodu 1992-1993. 

 Pitanje nestalih predstavlja jedno od najbolnijih pitanja za porodice širom srebreničke regije. Porodice srpskih žrtava neumorno već tri decenije pokušavaju da pronađu grobnice gde su pokopani njihovi najmiliji ali sami procesi eshumacije i identifikacije teku jako sporo. Samo na ovom području pronađeno je 130 masovnih i pojedinačnih grobnica sa posmrtnim ostacima ubijenih Srba, a procenjuje se da je broj mnogo, mnogo veći budući da se mnogi civili još uvek nalaze na listi nestalih.

Porodice nestalih već godinama apeluju i mole sve koji imaju bilo kakvu informaciju o grobnicama da priznaju i kažu gde se one nalaze. Poznato je da su osim vojnika i mnogi civili - žene i maloletnici iz reda bošnjačkog naroda aktivno učestvovali u osvajačkim pohodima na srpska sela i zaseoke prilikom čega je do kraja 1995. ubijeno više od tri hiljade Srba. Bilo bi pošteno i ljudski da makar oni, ako već neće muslimanski borci, priznaju i kažu sve što znaju i pokažu gde se nalaze tela mučki ubijenih Srbe. Pre nego što spomenu  jul 1995. neka se sete maja, juna, jula, avgusta 1992. i osvajačkih pohoda u koje su išli zajedno. Neka se sete unesrećenih majki koje su tada ostale bez svoje dece, neka se sete dece koja su u tim napadima ostala siročad. Neka olakšaju svoje duše i neka priznaju šta su uradili nedužnim ljudima, da porodice mogu nakon 28 godina pronaći duševni mir i sahraniti svoje najbliže na dostojanstven način. Umesto konstantog vređanja srpskih žrtava, veličanja ratnih zločinaca, negiranja i opravdavanja zločina nad Srbima, bilo bi poželjno i moralno da ti ljudi učine i neku plemenitu stvar koja bi svima mnogo značila.

Jedna masovna grobnica sa posmrtnim ostacima srpskih civila pronađena je 2010. na jednom smetlištu i to sasvim slučajno. Tu su nađena tela zarobljenih Srba koji su pogubljeni 12. jula na Petrovdan 1992. godine, kada su Orićeve horde napale srpsko selo Zalazje i ubile 69 meštana srpske nacionalnosti. Tom prilikom su nestala 22 civila od kojih deset još nije pronađeno, a gubi im se trag u logoru u bivšoj srebreničkoj policijskoj stanici. Među eshumiranim leševima identifikovana je i doktorka Rada Milanović koja je zverski mučena i zlostavljana pa pogubljena, kao i sudija Slobodan Ilić kojem su muslimanski vojnici nakon brojnih tortura izvadili oči pa ga preklali.

MIĆO RISTIĆ (15) ODVEDEN NAKON UBISTVA CELE PORODICE

Cvjetko Ristić već punih 27 godina traga za posmrtnim ostacima svog maloletnog brata Miće, kog su sa kućnog praga odveli bošnjački vojnici predvođeni Naserom Orićem prilikom napada na Skelane 16. januara 1993. Tog dana, tada devetogodišnji Cvjetko je ostao bez čitave porodice. Muslimanski ekstremisti su mu zapalili oca, a masakrirali majku, sestru i tetku dok su njegovog brata Miću odveli u nepoznatom pravcu. Mićo Ristić je imao samo 15 godina u trenutku otmice:

- U haosu koji je počeo odmah u zoru 16. januara 1993. pucalo se na sve starne. Video sam oca kako se odnekud vraća kući kako bi nešto iz nje uzeo. Ranjavaju ga, a zatim stavljaju na konjska kola koja Orićevi vojnici, potom, pale. Otac umire na najstrašnijim mukama. Popodne, kada se borba stišala, u podrumu, odnosno na zgarištu kuće, nalazim sestru, majku i rođaku. Sve tri mrtve. Za Miću ni do danas nisam saznao ništa. A kako bih voleo da mu kosti nađem i da ih sahranim pored sestre, majke i oca- ispričao je Cvjetko Ristić pre nekoliko godina za medije. 

MIHAJLO I NJEGOVA MAJKA ANĐELIJA OSTALI U GRADU, JOŠ SE TRAGA ZA TELIMA

 

Na evidenciji nestalih su i imena Mihaila Stjepanovića Bate (42) i njegove majke Anđelije (75) koji su tokom rata ostali u gradu Srebrenici verujući da im komšije neće nauditi. U emisiji "Podrinjska Sjećanja", autorke Mire Lolić Močević, Milica Stjepanović je ispričala svoju ispovest o nestanku supruga i svekrve. Milica je istakla kako je njen suprug bio izuzetno poštovan i cenjen u Srebrenici i kako su ga svi znali kao dobrog čoveka koji je svima pomagao.

- 1992. ja sam radila u opštini i ništa nisam bila obavještena, samo su rekli sklanjajte se djeca i žene. Moj suprug je tu bio sa majkom i oni su ostali na svom ognjištu, nisu želeli da napuste svoje ognjište. Ja sam otišla sa djecom u Ljuboviju u izbjeglištvo. Poslednji put sam kontaktirala sa suprugom u julu, on me je zvao ali se to brzo prekinulo i nisam ga više od juna 1992. čula. 

Milica je ispričala kako se u Srebrenicu vratila 1995. 

- Slušala sam kako je Srebrenica bila zaštićena zona, neke su porodice i izašle iz Srebrenice. Zato sam bila uverena da ću tamo zateći i supruga i svekrvu, međutim, kada se moglo doći u Srebrenicu ja sam bila među prvima kako bih videla jesu li živi, kakva je njihova sudbina...sve sam se nadala, možda su ipak ostali živi. Međutim, nije ih bilo. Kuća je bila sva rasturena, pola kuće je bilo otkriveno, nije bilo crijepa..u kući je bio haos. Pričalo se da je ovdje bilo mnogo porodica ali ja njih nisam zatekla - ispričala je Milica. Ona navodi kako se svuda raspitivala o sudbini supruga i svekrve, ali odgovora nije bilo. Oni su samo odmahivali rukom. 

- Pitala sam i poznanike i kolege, ali svi su govorili kako niko ništa ne zna. To me je začudilo da niko ništa ne zna. Onda sam kupila knjigu Ibrana Mustafića "Planirani haos" koji je inače bio moj kolega i u knjizi sam pročitala da su oboje pobijeni u Potočarima. Tela najmilijih nisam pronašla do dan danas. Oni se vode kao nestali, svih sam obavijestila i Crveni Krst..svugdje sam bila. Niko od međunarodnih organizacija me nikada nije kontaktirao niti bilo šta pitao... Ja znam da ja i moja porodica nismo nikada nikome ništa nažao i loše učinili i nije mi teško živeti u Srebrenici. Ja sam pravedna i ne stidim se nikoga. Voljela bih naći kosti i makar neki odjevni materijal, mnogo bi mi značilo da znam gdje da odem na grob...svako veče kad legnem, bili mi veseli ili ne, uvijek pomislim gdje li su oni, šta li je sa njima..voljela bih da ih sahranim"- kroz suze je ispričala Milica Stjepanović.

IVAN ZAROBLJEN I UBIJEN NA KUĆNOM PRAGU

U napadu na srpsko selo Kravica na pravoslavni Božić 1993. ubijeno je 49 civila, a posmrtni ostaci sedmoro meštana nisu pronađeni. Anđa Đukanović 27 godina traga za suprugom Ivanom, koji je nestao u Kravici. Kuća je izgorela, a s njom i sve uspomene. Od njega ima tek fotografiju sa lične karte koju je uzela iz policijske arhive i džemper pronađen u jednoj od grobnica.

- Izgubila sam muža, nestao 7. januara ’93. Kad se to dogodilo, ja sam došla kad su kupljeni mrtvi, leševi kad su kupljeni. Samo džemper njegov. Jer je bio doktor, doktor Stanković Zoran. On je bio tu i pregledao i ja kad sam otvorila vreću vidjela sam da nema ništa od mog muža. Pola vilice je bilo i ja sam izvadila onu vilicu i kažem:’Doktore, ovo mog muža zubi nisu.’ ’Kako znaš?’ ’Znam, ja nisam sa njim živjela pet dana, nego sam živjela 14 godina.’", seća se Anđa.

 

Tražila je, kaže, svuda i čula razne priče o tome da joj je muž živ.


- Bile su priče živ je, ovdje je, ondje – nikad nigdje. Mlad je on, 37 godina njegove mladosti. Bavio se građevinom. Bio je dobar majstor građevinski, završio tu građevinsku školu. Da mi je saznati da li je mrtav, da li je živ, da li da se nađe išta od njiga, nije bitno šta je. I danas danile kažem i danas danile mi je to teško. Bio je dobar otac. Imam kćerku, ostala od osam godina iza njega. On je stvarno nju volio. Volio je i obadva sina. Imam dva sina i kćerku. Volio je, kakvi, ali... Vjerujte da ni sliku njegovu nisam imala dok nisam uzela iz SUP-a od lične karte. Pogojrelo sve. Ostali bez išta, kaže Anđa.


NEVENKA ODVEDENA ZA BOŽIĆ IZ PORODIČNE KUĆE, JOŠ NIJE PRONAĐENA

 

U Kravici su na Božić 1993. tog dana nestale i domaćice Nevenka Đukanović (46) i Vidosava Trišić (49). Po nekim pričama obe žene su strahovito zlostavljane i mučene nakon čega su odvedene na nepoznatu lokaciju pa streljane. - Sestru Nevenku mi još nisu pronašli. Neki kažu da su i njoj odsekli glavu - ispričala je davno za medije Radinka Vujadinović, bivša logorašica i sestra nestale Nevenke. 

 

UČITELJ BOŽO ODVEDEN U POTOČARE, JOŠ NIJE PRONAĐEN

 

Predsednik Udruženja za traženje nestalih Bratunca i Srebrenice Milka Kovačić izjavila je Srni da ima određene podatke da se posmrtni ostaci nekih srpskih žrtava iz Podrinja nalaze u Visokom i postavila pitanje kako su nakon rata tamo stigli. " Moj muž Božidar, učitelj iz Tegara je zarobljen i bio je izložen toturi u zloglasnom logoru "pilićarnik" u Gornjim Potočarima kod Srebrenice za što postoje svjedoci. Prema informacijama koje sam dobila iz više izvora, ubijen je u dvorištu Azema Adžovića u kojoj je bila komanda lokalne muslimanske jedinice. O svemu postoje dokazi, ali se ne zna gdje su njegovi posmrtni ostaci - rekla je Kovačićeva.

 

MAJKA I NJENA GLUVONEMA ĆERKA UBIJENE U KUĆI, NE ZNA SE GDE SU TELA

 

Za osamdesetogodišnju slepu Dostanu Lazić (78) i njenu gluvonemu ćerku Kristinu (57) se pouzdano zna da su mučene pa ubijene u svojoj porodičnoj kući u Brežanima 30. juna 1992. prilikom napada muslimanske vojske na ovo selo kod Srebrenice. U napadu je učestvovao veliki broj muslimanskih žena i maloletnika koji danas odbijaju da pričaju o svom učešću u napadu na ovo srpsko selo. Prema rečima svedoka, obe su strašno mučene pa masakrirane ali njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni i one se vode kao nestale. Tog dana ubijeno je 32-oje civila, među kojima troje dece a gotovo sve žrtve su mučene pre smrti. Kristinin brat Vidoje je čak razapet na krst pa zapaljen ali je njegovo telo identifikovano.

 

Na listi nestalih lica su i Bošnjaci Nurif Rizvanović i bratunčanka Fuada Omerović (19) koje su pripadnici Armije BiH zarobili u Srebrenici na teritoriji pod kontrolom muslimanskih snaga, o čemu su pisale i Večernje Novosti. Po njihovim informacijama Rizvanović je zaustavljen nedaleko od Konjević Polja gde je likvidiran, a zajedno sa njim nestala je i ova mlada devojka, rodom iz Sikirća, jer je bila svedok ubistva. Njihova tela još nisu pronađena, navode Večernje Novosti.

Izvor: Istina i pravda portal srpskog naroda

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor: