Prosveta u doba korone - jel smo li potcenili ili precenili prosvetare?

Prosveta je  jedan od temelja svakog društva. Kao takva, treba biti na najvećem mogućem nivou. Realnost je malo drugačija, vidimo da se u prosvetu ne ulaže srazmerno onome koliko bi trebalo. Opet kada bi se uložili određeni resursi, postavlja se pitanje da li je pametnije uložiti ih u savremeni kadar ili u nešto drugo? Istražujemo: koliko vrede srpski prosvetari? 

Pitali smo srednjoškolce i studente da ocene rad svojih profesora za vreme vandrednog stanja u odnosu na standardne okolnosti.

"Dosta njih odrađuju svoj deo posla odlično, ne oseća se razlika između online nastave i nastave uživo. Opet većina, uglavnom stariijih profesora, nije se najbolje snašla. Standardno, oni koji rade svoj posao strastveno, našli su načine da se njihovi predmeti i dalje uče. Oni koji samo odrađuju svoj posao u standardnim uslovima nastavili su to da rade i u ovoj situaciji."

Pitali smo i profesore isto pitanje:

"Teže je raditi ovako. Digitalna nastava zahteva dobro poznavanje tehnologjie što nemamo svi mi prosvetari. Dajemo sve od sebe da ocenimo svu decu, što oduzima mnogo vremena i truda. Verujem da će se rezultati  ovog oslabljenog režima rada osetiti kroz sledeće godine, ali potrudićemo se da učenicima ponovimo deo gradiva koji su sada slabije savladali."

 

Situacija sa koronom pokazala je odlično kako se koji nastavnik odnosi prema svom poslu. Dobar deo njih je odgovorno radio svoj posao, držao online časove i komunicirao sa učenicima redovno. Uglavnom su isti ti pokušavali da realno ocene učenike koliko im situacija dozvoljava, i davali svoj maksimum u svakom smislu.

Sa druge strane, tu su oni koji su situaciju sa koronom dočekali kao neplaćeni odmor. Na početku vandrednog stanja bila je prava muka naterati deo starijih profesora da koriste nove tehnologije. I kada su pristali na to, posao su odrađivali polovično, dopuštali prepisivanje, nisu komunicirali sa učenicima niti dodatno pojašnjavali gradivo... Uglavnom su stavljali učenike pred čin da se od njih nešto očekuje a da se pritom nisu ni potrudili da im to gradivo pojasne. 

Zanimljiva je konstatacija učenika da su profesori koji su inače motivisaniji za rad nastavili da drže standard, što nije slučaj sa onima manje motivisanim. 

Problem digitalizacije oslikava problem neprilagodljivosti većine prosvetnog kadra. Naime, postavlja se pitanje  da li je moguće da su pojedini prosvetari sposobni samo za obavljanje jedne rutine, i kada kod izađu iz nje treba im dosta vremena da se prilagodi?

 

Zaključak ove priče bio bi da ne možemo generalizovati. Postoje prosvetni radnici koji jako dobro obavljaju svoj posao i definitivno ih treba ih pronaći i nagraditi, dok postoje i oni za koje se to ne može reći, i postavljam pitanje šta raditi sa njima?

 

 

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano