RADA (18) JE BILA ĐAK GENERACIJE I PONOS BRATUNCA; UBILE SU JE HORDE NASERA ORIĆA NA KUĆNOM PRAGU

Unedelju 5. jula navršava se 28 godina od nekažnjenog zločina nad srpskim civilima u Zagonima i Krnjićima kod Srebrenice. Muslimanski vojnici pod komandom Nasera Orića su tog dana počinili stravične zločine ubijajući žene, decu i nemoćne starce.

Stanovnicj Bratunca, Srebrenice ali i čitavog Podrinja sa tugom dočekuju 5. jul jer taj datum podseća na zlo, razaranje i smrt. Tog vrelog, letnjeg dana 1992.  muslimanski vojnici iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, zverski su ubili 38 civila srpske nacionalnosti u selima Zagoni i Krnjići. Ova dva srpska sela doživela su velika stradanja i tokom Drugog svetskog rata kada su lokalni muslimani integrisani u fašističke  formacije poubijali veliki broj žena, dece i civila srpske nacionalnosti.

 
Pola veka kasnije, potomci ovih zločinaca su učestvovali u istrebljenju srpskog naroda u cilju da završe započeto. 
 
Među žrtvama tog tragičnog 5. jula 1992. bilo je mnogo žena, nemoćnih staraca i dece koji su pobijeni mahom u svojim kućama.  Rada Gvozdenović, mlada devojka iz Zagona, tek što je završila srednju školu. Bila je đak generacije i ponos kako svojih roditelja i porodice, tako i čitavog Bratunca. Uzoran đak i vaspitana, kulturna devojka. Kao i sve njene vršnjakinje, tako je i Rada imala snove kojima je težila. Živela je sa braćom i roditeljima u selu Zagoni gde je provodila svoje bezbrižno detinjstvo. Nažalost, njena mladost prerano je ugašena. Zveri u ljudskom obliku okrutno su oduzeli život ove nedužne devojke i to samo zato što je bila srpske nacionalnosti i zato što je ispovedala pravoslavnu veroispovest. Naoružani muslimanski vojnici upali su tog julskog dana 1992. oko 15h u Zagone i počinili neviđen masakr. Na kućnom pragu ubijen je veliki broj žena, starica i dece. Među njima je bila i Rada. Hiljade želja je prekinuto u samo jednom trenu. 
 

 

 

 

Danas bi Rada imala  46 godina. Završila bi škole, stekla bi obrazovanje, stvorila bi sopstveni dom. Ostvarila bi se i u ulozi majke, uživala bi u zagrljaju najmilijih, imala bi svoju porodicu.....nažalost, umesto toga ova devojka već 28 godina počiva na bratunačkom groblju. Umesto svadbenog veselja i dečije igre, u kući Gvozdenovića već četvrt veka stanuju tuga i neverica.

Prema izjavama radine braće za medije tokom prethodnih godina, Rada je bila vidni civil. Bila je u šorcu i majici, i onaj koji je pucao jasno je video da se radi o nenaoružanoj devojci. Ipak, namera muslimanskih agresora je bila sasvim jasna. Istrebiti sve srpsko! Ova nedužna devojka je ubijena na najsvirepiji način a o brutalnosti zločina svedoči i činjenica da je i sam proces identifikacije prilično dugo trajao. Zveri u ljudskom obliku iživljavale su se bez milosti nad nemoćnima! Da stvar bude još gora, dželati su do danas ostali  potpuno nekažnjeni za svoja nedela.
 
Dve godine kasnije, od zločinačke muslimanske ruke poginuo je i Radin otac Radoje Gvozdenović. Božana Gvozdenović smrt supruga i ćerke nikada ne može preboleti a najviše je boli što do danas niko nije odgovarao. 
 
- Kupili  smo sijeno na njivi kada je oko 15.00 časova počela pucnjava. Odjednom je počelo pucati sa svih strana. Muslimanski vojnici sa žutim trakama oko ruku u izlazili su iz potoka iz pravca srebreničkog sela Blječeva i uz povike “Alahu egber” i “hvataj žive i vodi u Blječevu”, pucali su po narodu koji je počeo bježati u pravcu Bratunca. Bilo mnogo muslimanskih vojnika. Bježala sam prema kućama i sakrila sam se u žbunje vidjevši da ne mogu pobjeći. Odatle sam gledala i slušala kako pale selo i kako neki dozivaju “hajde da ih pobijemo i pohvatamo, pa ćemo onda paliti” – dodala je Gvozdenovićeva. Ona je rekla da je kćerka Rada bila kod kuće i da su je u blizini ubili i isekli. Gvozdenovićeva je ispričala da nije mogla prepoznati nikog od muslimanskih vojnika jer su bili u uniformama, a i skrivala se da je ne pronađu.

– Јednom sam davala izjavu o tom događaju u bratunačkoj Policijskoj stanici i više me niko nikada nije pozivao da svjedočim, a niko nije odgovarao za zločin u našem selu. Da su ubili mene mjesto Rade, kamo sreće – dodala je ona.
 Porodice ubijenih srpskih civila i danas boli činjenica što za stravične masakre do danas niko nije odgovarao. Oni koji su naređivali i lično učestvovali u mučenju i ubijanju žena, dece, staraca i ratnih zarobljenika danas se potpuno slobodno šetaju Sarajevom i drugim gradovima širom Bosne i Hercegovine. Bošnjaci ih i danas dočekuju aplauzima i čestitkama hvaleći i veličajući njihove "ratne zasluge", tj. bolje rečeno zločine nad civilima. Zar je herojski ubiti nenaoružanu devojku od 19 godina ili izmasakrirati staricu od 90 godina ? Zar je humano iživljavati se nad nemoćnima? 

U zločinu nad srpskim civilima u selu Zagoni prepoznati su sledeći zločinci: Muriz Muratović, Mujčin Muratović, Meho Orić, Špico (Nurije) Muratović, Zulfo Tursunović, Ramo Babajić, Ejub Golić, Ibrahim Mandžić, Šaćir Memišević, Zejneba Muratović, navodi se u knjizi "Hronika našeg groblja", našeg istaknutog istoričara Milivoja Ivaniševića.

U napadu na Zagone i Krnjiće tog 5. jula 1992. zverski je ubijeno 38 civila.  Nepokretnog učitelja Vasu Paraču (80) su nakon stravičnih tortura, u sopstvenoj kući zapalili muslimanski vojnici, među kojima je bilo i njegovih bivših učenika. U tom napadu je zverski ubijen i direktor škole Rade Trimanović. Starica Soka Vujić (62) je masakrirana vilama a sveštenik Boban Lazarević (27) je zverski ubijen dok je vršio verski obred. Najmlađa žrtva terora je tog dana bio Nebojša Milošević, dečak od svega 16 godina a u svojim kućama su nakon zlostavljana ubijeni i starci Ilija Simić (71), Milovan Nikolić (71) i Vlajko Vladić (69). Na kućnom pragu su masakrirane i Srpkinje Milja Mićić (65), Miroslava Jovanović (53), Ivana Ivanović (20), Ćuba Nikolić (39) i Olga Marković (57). U Zagonima su osim Rade Gvozdenović, nakon strahovitog mučenja ubijene devojka Rada Milošević (24) i njena majka Ljubica dok je Radin četvorogodišnji sin odveden u zarobljeništvo. Svoje živote tog dana su samo zbog svoje nacionalne pripadnosti izgubili i Rajko Gvozdenović (66), Miloš Milošević (61), teško pokretna starica Mileva Dimitrić (80), njen maloletni unuk Mirko (17), domaćica Dušanka  Paunović (38) i mnogi drugi. 
 

Nažalost, Sud i Tužilaštvo BiH ostali su potpuno nemi na ove stravične zločine. Slobodno se može reći da su oprostili i Naseru Oriću i svim njegovim saborcima počinjene zločine. Kao da žele poručiti kako je potpuno normalno i nekažnjivo ubijati srpsku nejač i civile. 

Tokom muslimanske agresije na Bratunac i Srebrenicu (1992-1995) ubijeno je 3267 građana srpske nacionalnosti, od čega 72 dece. 
 
                 Milivoje Ivanišević - hronika našeg groblja 
RADA (18) JE BILA ĐAK GENERACIJE I PONOS BRATUNCA; UBILE SU JE HORDE NASERA ORIĆA NA KUĆNOM PRAGU

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Autor:
Najpopularnije
окт 26, 2020, 2:21 по подне - Suza