Споменко Гостић, соко са Озрена

Споменко Гостић (1978-1993), један од најмлађих бораца на ратиштима бивше Југославије 1990-их и Војске Републике Српске. Имао је непуник 15 лета када је погинуо од гранате која је испаљена са муслиманских положаја 22. марта 1993. године. Имао је шансу да оде у Париз (Француска), али је одбио, јер није хтео да напусти завичај и отаџбину која је пливала у крви. Данас га многи сматрају за истинског хероја. У рату је изгубио баку и родитеље.Одликован је Медаљом заслуга за народ.

 
БИОГРАФИЈА

Споменко Гостић је рођен  14. августа 1978. у Добоју (БиХ). Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца. 1992. године, на почетку рата у БиХ, живео је са мајком Миленом у српском селу Јовићи надомак Маглаја. Њихово село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. У мјесецу априлу 1992. умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању Јовића од стране муслиманске Армије БиХ.

РАТ И ПОГИБИЈА

Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима ВРС на првим линијама фронта. Обављајући повјерене задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен. У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника ВРС остао да брани село.

Док се борио на Озрену за слободу свог народа, у његово село је стигао наш гастарбајтер из Француске, који му је понудио да га одведе у Париз да тамо живи и да га школује и усвоји. Глатко је одбио такву понуду јер није желео да напусти родну груду уз коментар: - "Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде".

У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у родним Јовићима на брду Висићи, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу села Јовића, које је припало маглајској општини.

Извор: Бирач Данас - Блог

FB_IMG_1494514745352.jpg
 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor:
Najpopularnije