SREBRENIČKA MAJKA DOBRINA PRODANOVIĆ JE SIMBOL SRPSKOG STRADANJA!

Dobrina Prodanović je majka Srebrenice! Njenog sina Živana su u junu 1992. na kućnom pragu najpre oteli pa zverski mučili i streljali muslimanski vojnici pod komandom Nasera Orića .

17. novembra prošle godine u 82. godini života, preminula je Dobrina Prodanović, među narodom Podrinja poznatija i kao majka hrabrost, čija je fotografija sa lobanjom sina jedinca Živana obišla svet kao najpotresnija slika proteklog rata i zločina koji je učinjen nad srpskim stanovništvom ovog kraja. 

I Dobrina je bila majka Srebrenice samo što za njenu bol i njenu tugu međunarodna zajednica, visoki predstavnici i zapadni svet nisu želeli da čuju. Da je širila govor mržnje i vređala druge narode, kako to čine predstavnici mnogih bošnjačkih organizacija i udruženja, sigurno da bi i njena tragedija bila više medijski ispraćena. Ali ne, Dobrina je poput svake poštene i časne žene svoju bol tugovala u tišini, daleko od gradske buke i medija. Živela je povučeno, tiho i skromno a tako je i otišla. 

Fotografije Dobrine Prodanović kako grli lobanju svog ubijenog sina na identifikaciji u Bratuncu su obišle čitav svet. Njeni jauci, njene majčinske suze i neverica urezali su se u sećanje svih ljudi širom bivše Jugoslavije i nema onoga ko nije zaplakao ili se makar potresao slušajući i gledajući ove teške scene. Ova hrabra srebrenička majka je postala simbol srpske patnje tokom rata u Bosni i Hercegovini. Njen sin Živan Prodanović je ubijen kao civil na svom kućnom pragu 21. juna 1992. i to nakon zarobljavanja i strahovitih torura i mučenja. Ubijen je prilikom napada muslimanskih vojnika iz Srebrenice na srpsko selo Ratkovići, takođe u opštini Srebrenica. Živanovi posmrtni ostaci, tačnije samo lobanja, pršljen, tri rebra i leva lopatica su pronađeni u obližnoj masovnoj grobnici. Tog vrelog  junskog dana Orićevi vojnici su upali u Ratkoviće i masakrirali 24 civila, žena i staraca. Živana  su zarobili i odveli ga u polje blizu sela gde su ga bez prestanka tukli i maltretirali. Hicima iz vazdušne puške ubio ga je Izet Arifović, vojnik 28. divizije tzv. Armije BiH. Izet je pred sudom BiH osuđen na 10 godina robije za ovaj ratni zločin a preminuo je 4. februara 2019. u teškim mukama. Preminuo je ne odsluživši kaznu do kraja ali je svakako ostao i ostaće upamćen samo i isključivo kao osuđeni ratni zločinac. Živana je za razliku od mnogih srpskih majki Podrinja dočekala da institucije nakaradnog Suda BiH priznaju njenog sina kao žrtvu a njegovo ubistvo kao ratni zločin. Međutim, sama presuda nije ublažila svu bol i tugu majke za sinom jedincem.

Prema popisu iz 1991. u Ratkovićima je živelo 338 stanovnika i svi su bili srpske nacionalnosti. Bilo je ovo čisto srpsko selo. Meštani su oduvek živeli u miru i slozi sa komšijama muslimanima, pomagali su jedni drugima, družili se, proslavljali Božiće i Bajrame sve do početka rata...Muslimani iz susednog sela Poznanovići su na samom početku rata obećali meštanima Ratkovića da će ih čuvati i štititi i braniti ako bude bilo sukoba...međutim, nije bilo tako! 21. juna 1992. pripadnici tzv. Armije  BiH su u ranu zoru izvršili napad na ovo malo i počinili pravi pokolj...niko nije bio pošteđen. Oni retki koji su imali tu sreću da prežive su ispričali kako je u napadu učestvovao veliki broj muslimana iz Poznanovića, istih onih koji su na početku rata obećavali pomoć i zaštitu. Monstrumima nije bilo dovoljno to što su poubijali nedužne civile, već su opljačkali svoje dojučerašnje komšije... Jedini cilj napada na Ratkoviće je bilo ubijanje civilnog stanovništva, o čemu su se pripadnici tzv. Armije BiH javno i u više navrata hvalili.

Dobrinu Prodanović je napad muslimanskih ekstremista dočekao pred kućom. Metak ju je pogodio u ruku ali je ova hrabra, čestita žena ipak uspela da pobegne i spasi živu glavu. "Bježala sam preko njiva, preko njiva i do Mandovića smo stigli...tamo sam srela moje komšije i svih sam pitala: "Jeste li vidjeli mog Živana, jel neko vidjeo mog Živana?" - ali odgovora nije bilo.....

Uprkos brojnim zločinima koje su muslimanske snage činile, Dobrina je ipak čvrsto verovala da je njen sin živ i negde zarobljen. Nadala se majka da će opet zagrliti svoje dete. Svakodnevno se molila i očekivala da ugleda svog Živana na vratima. Dani i noći bili su ispunjeni molitvama i nadom...

Ipak, ove puste želje zauvek su ugašene u maju naredne godine kada je pronađeno nekoliko grobnica sa posmrtnim ostacima ubijenih Srba. Identifikacija se obavljala u selu Fakovići u opštini Bratunac (selo koje će takođe stradati za četiri meseca). Bio je tu i istaknuti patolog Zoran Stanković, svedok brojnih zverstava muslimanske vojske, koji se takođe vidi na snimku kako teši majku Dobrinu. Od prevelikog stresa i tuge, Dobrina Prodanović je pala i onesvestila se a sve je to (nažalost) zabeleženo kamerom. Ova hrabra žena je nakon nepune tri decenije odlučila ponovo da stane pred kamere gde je za film "Zločin bez kazne- stradanje Srba u srednjem Podrinju", ispričala svoju potresnu ispovest.


"Ja sam mog sina poznala po zubu, on je tri, četiri puta pravio plombu na tom mestu i tako sam ga poznala. I poznala sam njegovo odjelo, eto tako.. Uzela sam njegovu lobanju u šake i cvilela sve dok glas nisam izgubila, a oči mi pobelele. Presudili su mi tog dana, ja sam u grobu već 23 godine. Boli, peče, al’ valja se setiti svega. Eh, da barem i mene ne stigoše zlotvori. A za glavu Živanovu, pa poznala bih je između hiljadu. Da ja mog Živana ne poznam, kuku meni. Pa, im’o je dva plava zuba u glavi. Baš plava… Bolest ih je neka tako obojila. Taj zub samo da su mi pokazali, poznala bih da je njegov. Onda, i po odjelu sam ga poznala. Imao je na sebi nekakve vojničke pantalone, dobio ih od komšije Rade. Kazao mi za njih: gle, kako mi stoje, k’o da su krojene za mene. Džemper sam poznala, što sam mu ga ja sama saštrikala. Natruo, ali poznat. A najprije, srce ga je moje poznalo, srce majčino… - rekla je Dobrina u izjavi za medije 2016. godine.

- Sve do tog Đurđevdana bilo nam je lepo,  Živelo se nekako. Dolazio je kod nas Bekir Salijević iz Dedića, susednog muslimanskog sela, da u Ratkovićima sije kukuruze. I uvek bi nam govorio: ne brinite se, oni tamo nek ratuju, a mi ćemo ovdje živjeti kao i do sada." - ispričala je svojevremeno Dobrina za medije.  "Pa, Živan je osto živ, a nakon vađenja pola njegove lobanje je bilo smrskano od kundaka ili malja. Priznali nam neki posle da su ih mučili “motorkom”, da su im njome sjekli tijelo, komad po komad. A zašto, ja ne znam. Pitajte onog Nasera Orića, ili pre Dževada Malkića iz Poznanovića, koji je predvodio ustaše; oni su im bili vođe u svemu, pa valjda i u mučenju zarobljenika. A navraćao je i Dževad kod nas, u Ratkoviće, nikada ga nismo ispratili bez kafe i rakije i bez prijateljske priče, čak smo se nekada i ispomagali, kumovali jedni drugima…" - rekao je medijima Petar Prodanović, Dobrinin suprug i otac ubijenog Živana. 


Selo je danas potpuno nenaseljeno, kuće su neobnovljene, razrušene i čini se kao da je ovde rat još juče stao. Za zločine u Ratkovićima je osuđen samo Izet Arifović na 10 godina, i to zbog ubistva dvojice civila u Srebrenici koji su zarobljeni 12. jula 1992. godine u obližnjem mestu Zalazje, kao i zbog toga što je  21. juna 1992. u mestu Ratkovići ubio civila Živana Prodanovića. 

Sećanje na Dobrinu i svu tragediju koju je ova hrabra žena doživela nikada neće izbledeti. Među narodom Srebrenice već postoje ideje da se neka ulica ili institucija nazove po ovoj hrabroj ženi ili da se podigne neko spomen obeležje u gradu kao trajno sećanje na ženu koja hrabrošću i čovečnošću ostavila veliki trag u srpskoj istoriji.
IZVOR: ISTINA I PRAVDA - PORTAL SRPSKOG NARODA

SREBRENIČKA MAJKA DOBRINA PRODANOVIĆ JE SIMBOL SRPSKOG STRADANJA!

 

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!