TESTAMENT PAVLA VUISIĆA

Komunisti su posle onoga što su oni nazvali ”oslobođenje” ubili između ostalih desetina i stotina hiljada uglednih Srba i mnoge umetnike, a među njima i glumce. Samo je u prvom talasu streljanja u Beogradu početkom novembra 1944. ubijeno 79 umetnika, a među njima i čuveni beogradski glumci Aleksandar Cvetković i Jovan Tanić. Najveća srpska glumica svih vremena Žanka Stokić je, na primer, izbačena iz Narodnog pozorišta i osuđena na gubitak građanske časti i prinudni rad čisteći beogradske ulice (ubrzo umrevši), a bilo je i glumaca iz imućnih industrijalskih i trgovačkih porodica koji su zbog svog porekla jedva izvukli žive glave poput Miće Tomića ili Danila Bate Stojkovića.

Jedan od glumaca koji je svu tu nepravdu decenijama gledao, bio je i verovatno naš najveći glumac svih vremena Pavle Vuisić.

Kao rođeni Beograđanin iz ugledne građanske porodice (10. jula 1926.) Pavle Vuisić je svu nepravdu ”oslobođenja” iskusio na sebi prošavši kroz pakao prisilne mobilizacije i slanja na Sremski front, te klanice srpske omladine posle koje ni danas nismo u stanju da utvrdimo broj žrtava, a znamo da ih nije bilo ispod 10.000.

On se proslavio kao glumac u komunističkoj Jugoslaviji jer je njegov neverovatan talenat bilo veoma teško ignorisati, a dramska scena i filmska umetnost su uspeli relativno brzo da se koliko-toliko oslobode partijskog i cenzorskog nadzora.

No i pored velike slave i ugleda, dve konstante ostaju nepromenjive u životu Pavla Vuisića - ljubav prema reci (mesece je provodio na Savi i na beogradskoj Adi Ciganliji gde je imao svoj čamac i splav) i netrpeljivost prema komunistima.

Velikan srpske glumačke scene je preminuo je 1. oktobra 1988. godine takođe u Beogradu, a ostavio je svoje izuzetno snažne misli u amanet u svojeručno ispisanom testamentu koji je objavljen.

Evo kako je razmišljao Pavle Vuisić:

”Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.

Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da sve ono što se oko groba radi, rade i ćute.

Neka u sebi pevaju.

Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist (podvučeno olovkom dva puta) ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je**m mater”.

Izvor: fb: "Do Hristove pobjede - Ilija Vujović"

pavle vuisić - crni bombarder portal

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Autor:
Najpopularnije
окт 25, 2020, 6:49 по подне - Boris M.
окт 20, 2020, 8:25 по подне - Mostar28