ZALAZJE : GODIŠNJICA MASAKRA NA PETROVDAN - UBISTVA I ZVERSKA MUČENJA I DALJE BEZ KAZNE

Služenjem parastosa i polaganjem cveća kod spomenika i kosturnice u selu Zalazje, u nedelju 12. jula biće obeležena 28-a godišnjica od masakra nad 69 srpskih civila i zarobljenih boraca na Petrovdan 1992. godine u srebreničkom selu Zalazje.

12. jul proglašen je danom sećanja na svih 3 267 ubijenih Srba na području srebreničke regije. Tog dana sećamo se svih ubijenih i nestalih sunarodnika koji su postradali samo i isključivo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. 

U zoru 12. jula, na Petrovdan, muslimanski zločinci predvođeni  Naserom Orićem, upali su u nebranjena srpska sela Zalazje i Kunjerac i tom prilikom počinili stravičan masakr nad srpskim civilima i zarobljenicima. Masakr je smišljeno počinjen na veliki pravoslavni praznik Petrovdan. I dok je srpsko stanovništvo u Podrinju obeležavalo ovaj veliki praznik a mnogi domaćini proslavljali svoju krsnu slavu, zlikovci iz Srebrenice su započeli svoj krvavi pir. Uz povike "Allahu egber" i "Tegbir" izvršili su strahovit napad na selo ubijajući i žene i starce i meštane koji se zatekli u svojim kućama.

 
Tog dana ubijeno je 69, a ranjeno mnogo više meštana, dok je 22-oje zarobljeno i nestalo. Posmrtni ostaci desetoro civila pronađeno je u jednom masovnoj grobnici na jednoj deponiji. Žrtve, među kojima je bilo i žena, ubijene su nakon svirepog mučenja i sadističkog iživljavanja. 
 
Starica Đuka Simić (65) zverski je ubijena pred svojom kućom prilikom napada muslimanskih ekstremista. Zločinci nisu imali milosti ni prema njenim godinama a jedina krivica ove nedužne žene bila je njena srpska nacionalnost. "Ubijena je pred svojom kućom, nikome nije bila ni za šta kriva. Ubijena je samo zato što je Srpkinja. Kome je smetala starica od skoro sedamdeset godina?" - rekla je snaja ubijene starice prošle godine za medije. Đuka nije želela da napusti svoje ognjište, ostala je na kućnom pragu verujući da joj niko neće učiniti ništa nažao. Međutim, nije bilo tako! Bolesne glave željne krvi ubijale su tih dana sve što bi stigle...nisu štedeli čak ni životinje. 
 
Domaćica Rada Cvijetinović (41) zverski je mučena pa masakrirana na kućnom pragu. Njeno telo je pronađeno u obližnjem potoku a o kakvim brutalnim povredama se radi, svedoči i činjenica da je i sam proces identifikacije trajao prilično dugo. 
 

 


Rado Cvijetinović, brat ubijene Rade, ispričao je medijima kako je tek nakon dva meseca pronašao sestrino telo u nedalekom potoku.

 - Ako ne može da stigne ljudska pravda, vidimo da je Naser Orić po komandnoj odgovornosti oslobođen, po ličnom izvršenju nije kriv, onda će ih stići Božja ruka, ne može im biti oprošteno. Teško je pričati ovdje, ovdje koga god vidite nekoga je izgubio. Nisu to bili borci, to su bili civili i branioci sela, ovo selo je branjeno, u civilnim odijelima..ubijene su i žene, izginulo je sve u jednom danu, rekao je Rado Cvijetinović.
 U napadu na selo Zalazje, mučki je ubijena i Dostana Cvijetinović (63) koju su orićevi vojnici najpre mučili a potom masakrirali hladnim oružjem, najverovatnije sekirom. I penzioner Srećko Spajić (64) je nakon stravičnih tortura masakriran u sopstvenoj kući. Identična sudbina je zadesila i starinu Luku Jeremića (65) koji nije želeo da ode sa svog ognjišta, te je zarobljen a potom dugo, dugo mučen i maltretiran pa bez milosti likvidiran. Na spomeniku i slike Živojina Ilića (70) i Mirka Petrovića (72), staraca koji nisu uspeli izbeći Orićevom nožu, te su u svojim kućama mučeni pa masakrirani. Zarobljena pa ubijena i Radivojka Milanović, medicinska sestra iz Srebrenice.  U napadu na Zalazje kao civil mučki je ubijen i Hrvat Željko Giljević. Bile su mu samo 22 godine. Prema izjavi Željkove majke, mladić je pre smrti bio zarobljen i strahovito mučen. Od zadobijenih rana lice mu je bilo potpuno neprepoznatljivo a oči se nisu videle. Nesrećnog mladića roditelji su prepoznali po mladežu koji je imao na licu. 
 
ZVERSKO UBISTVO SUDIJE SLOBODANA ILIĆA
U napadu na Zalazje masakriran je i sudija Slobodan Ilić, koji je imao 46 godina. Slobodan je bio sudija u Srebrenici, pa predsednik ovdašnjeg suda. Njegova supruga Jelica, učiteljica. Oboje, ugledni i poštovani ljudi. Slobodan, govore o njemu Srbi iz Srebrenice, bio je sudija starog kova. Zakon mu je i partija, i nacija, i vera. Učiteljica Jelica nikad đake nije delila. Znanje je bilo mera kojom je merila generacije i generacije srebreničke dece. Sin Vlado rekao je za Večernje Novosti: Nismo imali neprijatelja, niti smo kome biti neprijatelji, za nas je uvek važno kakav si čovek, a nevažno kome narodu pripadaš i kome se bogu moliš, svako je u našu kuću dobrodošao, ko je dobrotu nosio.
Nenaoružan i svezan, Slobodan je preživeo strašne muke i torture i to lično od Nasera Orića. Ibran Mustafić je u svojoj knjizi preneo Orićevu ispovest o ubistvu sudije " Kad smo, onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa... Gledao je u mene i nije progovorio ni reč. Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko, pa provrteo. Nije ni zapomagao. Posle sam udario u drugo oko... Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, pa sam ga odmah preklao."
 I, ako me pitate da li verujem da je na najsvirepiji način ubijen... Verujem. I, ako me pitate, ko ga je ubio, verujem da je to činio onaj u koga je Mustafić upro prstom. Verujem, jer je i obdukcija, obavljena u Tuzli, potvrdila oštećenja lobanje koja nisu od metka. Ali, to sve da vam ponovim, što je Mustafić napisao, razumećete... nemam snage. Čak nisam ni njegov intervju, nedavno, mogao da čitam. Novine sam kupio i odneo majci. Tražila je da ih donesem. Do kraja rata, još smo se i nadali, doći će, naći ćemo ga, razmeniće ga - rekao je 2017.  Vlado Ilić, sin ubijenog Slobodana za Večernje Novosti. - Kako je vreme odmicalo, tako je i nada izmicala. Posle smo počeli sami da tragamo. Da mu telo nađemo. Da ga dostojno sahranimo. Vi, molim vas ne zamerite, ali ne možete ni da naslutite kroz šta smo sve prolazili za tih dvadeset godina. Neko kaže da zna... da je sigurno tamo i tamo... Drugi traže novac da nas dovedu do mesta na kome ćemo ga naći... A, tek, ovo Mustafićevo svedočenje. Zamislite patnju da tu sliku nosimo u sebi, a da za zločinca kazne nema. Ili je, zasad, nema.
Nakon oslobađajuće presude Naseru Orić, obeshrabren i razočaran, Vlado je za Večernje Novosti samo kratko izjavio: Moj otac je ponovo ubijen. Svi znaju da je Naser Orić ubica, a evo oslobođen je. Nemam više šta da govorim.
 
LEČILA I SRBE I BOŠNJAKE PA MUČKI UBIJENA
 
Na Zalazju je streljana i doktorka Radivojka Rada Milanović (55), koja je ostala upamćena po velikoj humanosti. O njoj i danas svi imaju samo reči hvale i pozitivne reči. I Srbi i Bošnjaci. Kao i svaki lekar, tako se i ova hrabra i čestita žena trudila da svoj posao obavlja profesionalno i najbolji mogući način. Bila je uvek tu za svoje građane, da im pruži adekvatnu pomoć i da im pomogne kada god je to neophodno. Nikada ljude nije delila po veri i naciji, uvek se trudila da baš svakome izađe u susret. I bilo je uzalud kada je rođak Miloš Nikolić 6.aprila 1992.godine Milanoviće u njihovoj kući molio da se sklone iz Srebrenice, jer je „ludost ostati“, kako je to Rada htela. „Bila je svesna opasnosti ali je bila isuviše plemenita: ostala je zbog svojih pacijenata“, rekao je Miloš.  O Radinoj humanosti svedočio je i Srebreničanin Ramo Kadrić koji je ispričao da mu je Rada Milanović spasila život onda kada se nalazio u smrtnoj opasnosti. U tim teškim trenucima kada je o životu podrinjskih ljudi odlučivalo samo to da li se klanjaju ili krste, upravo Rada je pružila Rami Kadriću i medicinsku pomoć i svoj stan kao privremeni smeštaj. - Čuo sam kasnije da je poginula. Teško mi je i žao zbog toga i danas što nisam imao priliku da i ja njoj pomognem i spasim je jer sam čuo da su je ubili naši" - ispričao je pre par godina za novinare Ramo Kadrić.
Ipak, zločincima ova humanost uopšte nije bila važna. Oni su u Radi Milanović videli samo jednu Srpkinju i pravoslavku koju je trebalo pod hitno ukloniti kako bi ideja o stvaranju čiste muslimanske države bila uspešno realizovana.  Rada Milanović je najpre zarobljena od strane naoružanih muslimanskih vojnika - pripadnika tzv. Armije BiH a potom zatvorena u logor gde je bila izložena nezamislivim psihičkim i fizičkim torturama. Muslimanski zločinci su je mučili, vređali i maltretirali a samo zato što je bila Srpkinja. Nakon toga je odvedena na  Zalazje gde je streljana.
 Govoreći o zločinima koje su Bošnjaci počinili nad srebreničkim Srbima, Ibran Mustafić u knjizi "Planirani haos" prenosi svedočenje svog strica Ibrahima, koji je kamionom dovezao na gubilište zarobljene Srbe, među kojima je bila i nesrećna Rada Milanović.
Autoru ove knjige ispričao je šta se toga dana desilo:
 
Jedan dan došao je Naser i rekao mi da se odmah spremim i krenem sa "zastavom" pred zatvor u Srebrenicu. Kad sam došao pred zatvor, izveli su sve zarobljene i naredili mi da ih povezem prema Zalazju. Kad smo došli do deponije, naredili su mi da zaustavim i parkiram kamion. Izmakao sam se na pristojnu daljinu. Ali, kad sam vidio njihovo divljanje i kad je počelo klanje, preblijedio sam kao krpa. Kada je Zulfo niz grudi sastavio nožem bolničarku Radu, pritom je pitajući gdje joj je radio-stanica, više nisam imao hrabrosti da to gledam. Pješke sam sa deponije došao u Srebrenicu, a oni su poslije dovezli kamion... Karoserija je bila sva krvava, navodi Ibran Mustafić u knjizi svedočenje svog strica Ibrahima. Iako se zna da je Rada streljana na Zalazju 12. jula 1992. zajedno sa velikim brojem srpskih civila i zarobljenika, ona se dugo nalazila na spisku nestalih. Njeni posmrtni ostaci eshumirani  su iz masovne grobnice 2010. zajedno sa još deset meštana nakon čega je i sahranjena. Imala je 55 godina kada je ubijena.
MAJKA MARIJA DO SMRTI TRAŽILA PRAVDU ZA SINOVE
Za ime Marije Jeremić znaju svi u Srebrenici ali i širem rejonu. Njena tragična priča obišla je nekoliko puta čitav region a ova hrabra i čestita Srpkinja preminula je pre dve godine od neizmerne tuge za najmilijima. Marija je u napadu na Zalazje ostala bez dva sina i velikog broja bliskih rođaka. Sve su ih na mučki i podmukao način ubili muslimanski vojnici iz srebrenice. Jednog sina je sahranila a posmrtne ostatke drugog sina nikada nije pronašla. Dve ipo decenije je tragala za kostima sina Marka da ih dostojanstveno sahrani, čekala je i nadala se pravdi ali nažalost ništa od toga nije dočekala.  - Orić zna gde su Markove kosti! Nadala sam se da će se otkriti u Hagu, ali zlikovca pustiše“, ispod jastuka izvlači Markovu ličnu kartu, ne odvaja se od nje. Vrhovima prstiju nežno prelazi preko fotografije: „Doneli su mi je naši, 1995. godine, iz Orićeve kuće. On mi ga je na Petrovdan iz Zalazja odveo….“. Sirota majka mislila je da je sinove spasila kada na Đurđevdan umakoše ispod zločinačkog noža.
Na Đurđevdan napadoše naše selo Osredak. Uspeli smo pobeći u Zalazje, a kamo puste sreće da me tada ubiše i muke skratiše… Radovana mi odmah ubiše, a Marka odvedoše“. Ne daj Bože moga bola nijednoj majci. Jednog sina sahranih, drugom za kosti ne znam. A za ubice naših, srpskih sinova, nema ni suda ni pravde. Bol i suze nas, srpskih majki, niko ne vidi. Zašto? Šta su moji sinovi zgrešili da mi ih i mrtve komadaju? Bože, samo mi daj da ga sahranim pre nego što oči zaklopim", molila je Marija Jeremić. 
 
DRAGICI SU UBIJENI SUPRUG, DVA BRATA I VELIKI BROJ ROĐAKA
 
 
Dragica Lazarević jedna je od pravih srpskih heroina koja se neumorno bori za pravdu i istinu, kako o članovima svoje porodice tako i o svim drugim srpskim žrtvama. Neumorno prisustvuje komemoracijama ali i suđenjima osumnjičenima, daje izjave, svedoči, bori se kao lavica. Njoj su Naser Orić i Srebreničku muslimani 12. jula 1992. u Zalazju zarobili braću Branka i Petka Simića, dok su supruga Momira Lazarevića na najokrutniji način ubili. Tokom rata zarobili su pa masakrirali i njenu tetku i snaju i još nekoliko rođaka.
 
Prema njenim rečima, o sudbini braće saznala je od preživelih Srba sa Zalazja.
 
 
To je bilo dva dana nakon što su se izvukli. Ja sam došla u bolnicu u Bratunac, a oni su došli sa Zalazja. Rekli su: ‘Momir ti je ubijen, našli su ga na ulici mrtvog.’ Došao je Naser sa plavim kamionom. Oni su bili u potkrovlju i čuli su glas. Petko je bio ranjen u vrat i Naser je rekao: ‘Previjete Peru.’ Njih šestoricu su pokupili u kamion i odvezli. Od tada im se gubi svaki trag, ispričala je Lazarević. 
 
Ona je dodala da je kasnije, kada je došla u Srebrenicu 1995., od prijatelja saznala da su braća ubijena. Kako je navela, tela braće su pronađena 2010., a sahranjeni su dve godine kasnije. Mlađeg brata je sahranila bez glave. 
 
Tijelo muža sam treći dan dobila u razmjeni. Mogla sam ga prepoznati samo po garderobi. Bio je crn kao ekran. Nisam mogla vjerovati da leš onako može izgledati poslije tri dana. Ne samo on, još 14 njih je bilo u razmjeni, rekla je Dragica.
 
Samo se govori o julu 1995., a od 1992. do 1995. godine muslimani su nas masovno ubijali. Svaki praznik nama je prisjeo, i Petrovdan i Božić i Vaskrs, za svaki praznik četiri godine neko je naš ubijen i poginuo. Meni su ubili dva brata i muža za jedan dan, tetku isekli i njenu snaju isto tako. Poslije 20 godina dobila sam braću da ih sahranim, jednog bez glave. Da li je to pravda da nas niko ne vidi?, ispričala je Lazarevićeva za SRNU.
 
Nasera Orića kad su oslobodili, ja mislim da mi više ne možemo živjeti u Republici Srpskoj. On je meni odveo dva rođena brata, muža ubio ..On ko zna šta je sa njima radio i kako ih je mučio..i sud ovaj da donese ovakvu presudu, ja ne znam kako će on noćas spavati i ovaj sudija isto - rekla je Dragica nakon oslobođajuće presude ratnom zločincu Naseru Oriću.  
 
RAZOZORILI CRKVU I SPOMENIK ŽRTVA IZ 1941.
 
Muslimanski zlikovci su u napadu na Zalazje i Sase popalili sve srpske kuće i pomoćne objekte a na meti vandala našao i saski pravoslavni manastir koji je do temelja razoren i demoliran...ikone i krstovi su oskrnavljeni, polupani a verski predmeti pokradeni i oštećeni..sva imovina Srba u ovim selima je opljačkana i razorena. Na meti zločinaca bila su i seoska groblja koja su teško oštećena i devastirana a neki grobovi su i prekopani. Nisu agresori poštedeli ni spomenik posvećen žrtvama iz Drugog svetskog rata a koje su 1941. upravo poubijali muslimanski fašisti, sledbenici nacističke ideologije. Muslimani su tokom Drugog svetskog rata ubili 96 meštana Zalazja, među kojima je bilo čak četdesetoro dece. Svi ubijeni su bili civili, mahom žene, deca i starci koji su se krili po svojim kućama kada su mučki pobijeni i pobacani u jame ili Drinu. Pet decenija kasnije, Zalazje je doživelo identičnu sudbinu..i ponovo su žrtve bili Srbi, a počinioci srebrenički muslimani.
 
Selo Zalazje je do temelja spaljeno, a narod proteran ili pobijen. Prema poslednjem popisu u ovom selu živi samo jedan stanovnik što dovoljno svedoči o genocidu koji je nad srpskim stanovništvom počinjen u ovom kraju.
 
IBRAN MUSTAFIĆ ODAO POČAST ŽRTVAMA
Parastosu je pre dve godine prisustvovao i Ibran Mustafić, bivši pripadnik Armije BiH.
Prije svega, ja sam danas došao da odam počast mojim školskim drugovima, zatim doktorki Radi, sudiji Slobodanu Iliću. Ne bi ulazio u žrtve i dešavanja ovdje što se dogodilo, ali s obzirom da znam da je ovdje jedna grupa zarobljena i odvedena u srebrenički zatvor u toku rata mimo svakog zakona, mimo svake međunarodne konvencije o ratnim zarobljenicima i pogubljena, moja lična želja je da se poklonim onima koji su na taj način ubijeni“, izjavio je Ibran Mustafić.
IZVOR: mojaotadzbina100.blogspot.com
zalazje.jpg

Komentari

Za objavu komentara morate biti prijavljeni.

Jeste li uživali u ovom članku? Budite informisani pridružujući se našem biltenu!

Povezano
Autor:
Najpopularnije
окт 20, 2020, 8:25 по подне - Mostar28
окт 21, 2020, 1:03 по подне - Boris M.